BEOGRAD – Dolazak na vlast administracije Džo Bajdena u SAD najvažnija je promena u svetu prethodne godine, smatra direktor Instituta za evropske studije Miša Ðurković navodeći da se u 2022. mogu očekivati pritisci na Republiku Srpsku u smislu ukidanja ingerencija, ali i na Srbiju po pitanju usklađivanja spoljne politike sa EU.
Ðurković je za Tanjug, analizirajući prethodnu godinu u geopolitičkom smislu, rekao da je dolaskom na vlast administracije Džo Bajdena u SAD došlo do promena u odnosu prema prioritetima američke spoljne politike, a na neki način i prema Srbiji i Balkanu.
Kao drugi događaj koji je u geopolitičkom smislu važan, Ðurković navodi da će se posledice promene vlasti u Nemačkoj, nakon 16 godina vlasti Angele Merkel, tek videti.
“Posle 16 godina vlasti Angele Merkel dolazi zanimljiva i složena koalicija u kojoj će Analena Berbok imati jedan deo značajnih, ne svih, ali jedan deo ingerencija u vođenju spoljne politike i to menja okvir generalno kao što smo videli sa dolaskom Gabrijela Eskobara i uskoro Krisa Hila”, kaže Ðurković.
Dodaje da su se te promene mogle videti dolaskom na funkcije ljudi koji se u Srbiji uglavnom ne pamte po dobru, za razliku od administracije Donalda Trampa kada smo za četiri godine, kako kaže, mogli malo da dišemo i nije bilo takvih pritisaka ni na Srbiju, ni na Republiku Srpsku, a došlo je i do smene vlasti u Crnoj Gori.
“Ono što treba očekivati i što već vidimo jeste više atlantistička usmerena politika SAD sa većim pritiscima, pre svega, za učlanjenje u NATO čitavog ovog prostora i Ukrajine s druge strane, što je izvor ovog velikog novog sučeljavanja i potencijalnog zveckanja oružjem oko Donbasa na granici Ukrajine i Rusije… To je ono što je najvažnije, odnosno jedna ukupna promena u usmerenju Vašingtona zajedno sa novom vrlo atlantističkom vladom u Nemačkoj”, objašnjava Ðurković.
Kada je reč o pritiscima koje možemo očekivati u 2022. godini, Ðurković navodi da sadašnja “ekipa iz SAD” ima standardne priče i zahteve, od kojih je jedna i ta da je Dejtonski sporazum nezavršen proces i da bi Republika Srpska trebalo polako da gubi ingerencije zarad, kako oni kažu, veće efikasnosti i učlanjenja u “kosmički svermir” jer EU više niko ne pominje.
“Tu će ići novi pritisci na Milorada Dodika i generalno na institucije Republike Srpske, a naravno u Srbiji je priča oko Kosmeta standradna pri čemu ne očekujem neke radikalnije pritiske u tom pravcu”, navodi.
Ðurković ističe da su za SAD, kada je u pitanju Srbija, važniji pritisci oko prilagođavanja spoljne politike Srbije sadašnjem talasu.
“Mi pritiske imamo standardno oko poglavlja 31 i sankcija, od 2014. kada je počela ukrajinska kriza, činjenica je da je Srbija na nešto više od 60 odsto usklađenosti jer nećemo da uvedemo sankcije Rusiji. Oni će vršiti pritisak sve veći i veći da kao što je sada uvedeno prema Belorusiji da se i prema Rusiji zauzme čvršća pozicija”, smatra.
Dodaje da ono što zapad jako pogađa i na čemu će raditi jeste činjenica da je Kina duboko ušla u ceo ovaj prostor, a možda u Srbiju i najviše i infrastrukturno i sa kreditima i da drži dva najveća postrojenja u Srbiji – Bor i Smederevo.
“Sve to zajedno će voditi u pravcu većih i političkih i geopolitičkih pritisaka”, navodi Ðurković.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
