SRBIJA – Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da će u Srbiji biti izgrađena 23 nova vrtića i da je za ovu investiciju izdvojeno 47 miliona evra, dok će za investicije u srednje i osnovne škole biti izdvojeno 55 miliona evra. Đukić Dejanović je za Tanjug istakla da će u ovim vrtićima biti 11.000 novih mesta za decu, što iziskuje nova zaposlenja vaspitača i njihovih saradnika.
Ona je dodala da je izgradnja tih vrtića započeta prošle godine, a da će biti završena najkasnije do 2026. godine i da su oni “rasuti” po čitavoj Srbiji.
“Po gradovima, manjim i seoskim sredinama. Nedavno sam postavila kamen temeljac u Aleksandrovcu, ovih dana planiram da odem u Tutin. Znate, nije to samo nova građevina ili rekonstruisan postojeći projekat. To je potpuno nova metodologija rada. Vaspitači su već edukovani kako će koristiti ideje i talente dece da bi kroz igru vaspitne poruke gradili u njima i da bi zapravo kroz igru deca učila”, pojasnila je Đukić Dejanović.
Ona je dodala da se pored vrtića ulaže i u ostale vaspitno-obrazovne institucije, te da je tako za osnovne i srednje škole izdvojeno 55 miliona evra.
“Sledeća investicija je vezana za osnovno i srednje obrazovanje. Time su obuhvaćene 53 škole, koje se kroz programe energetske efikasnosti, digitalizacije i zelene agende, osavremenjuju i stvaraju se uslovi u njima”, rekla je ona.
Ministarka je naglasila da je pored ovih, u planu investiranje i u visoko obrazovanje i ustanove koje će takođe biti rasprostranjene po čitavoj Srbiji.
“Bitna je i zbog toga što će Beograd konačno umetničkim fakultetima posvetiti pažnju i dobićemo 25.000 novih kvadratnih metara na Fakultetu muzičkih umetnosti, 10.000 metara na Fakultetu primenjenih umetnosti, novi objekat na Fakultetu likovnih umetnosti”, rekla je Đukić Dejanović.
Ona je dodala da će osim u umetničke fakultete, biti investirano i u druge visoko obrazovne institucije.
“ETF će dobiti nov prostor kao i Geografski fakultet. Ono što je takođe važno, završiće se druga faza botaničke bašte, dakle biološki fakultet i to je investicija koja je vredna oko 95 miliona evra”, rekla je ona i dodala da će u Beloj Crkvi, Kniću, na Goliji i u Vranju početi da se rade takođe početi da se rade naučno-obrazovni centri, koji bi trebalo da se završe do 2029. godine.
Đukić Dejanović se osvrnula i na slučaj iz Osnovne škole “Sečenji Ištvan” u Subotici u kojoj je učenik osmog razreda pretio deci iz svog odeljenja.
“Bolno iskustvo iz maja nas je naučilo i primoralo da budemo vrlo osetljivi na svaku pretnju koju dete izgovori, na svako neobično ponašanje koje može biti izvor zlostavljanja druge dece, koje može biti izvor ozbiljnih katastrofa. Moguće je da i preterujemo u strahu, ali bolje da preterujemo. Urađeno je sve u skladu sa protokolom. Mi pratimo, za slučaj da bude potrebno da šaljemo inspekciju, koja na licu mesta preduzima određene mere. Dete mora biti udaljeno u takvim slučajevima iz procesa učenja jedno vreme, ali u svemu tome se vodi računa da se maloletnik ne žigoše”, rekla je ona.
Ministarka je objasnila na koji način škola reaguje u ovakvim slučajevima i da je neophodno da se prvo obaveste roditelji učenika.
“Zatim se obaveštavaju institucije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Centar za socijalni rad i zdravstvena ustanova. Odgovarajuća institucija preduzima mere. Mora se sprečiti sekundarna traumatizacija i dece i roditelja na način da se vrlo brzo organizuju roditeljski sastanci u kojima objašnjava šta se dogodilo i šta se preduzima u konkretnom slučaju”, objasnila je ona.
Ministarka je rekla i da jako važna prevencija neadekvatnih ponašanja i sfera mentalnog zdravlja, te da je izveštaj nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” pokazao da je 1.397 osoba potražilo psihološku pomoć.
Objasnila je da razgovor sa stručnim licem mogu da zatraže svi zainteresovani učenici, nastavnici i roditelji svakog radnog dana.
“Tu se kroz dijalog zaključuje da li pripadaju zelenoj grupi, dakle da li su psihološki snažni i ne treba im trenutno nikakva pomoć, da li su u narandžastoj grupi gde je potreban savetodavni rad nekome jednom, nekom dva puta nedeljno ili je možda potrebno uputiti dete ili nastavnika u neku instituciju gde će psiholozi i psihijatri sa njim razgovarati na način da se napravi plan duže podrške i tretmana”, rekla je ona.
Đukić Dejanović je, u susret Svetosavskoj akademiji, navela da je za svetosavsku povelju stiglo oko 200 predloga.
“Ovaj put je zaista komisija imala jako težak zadatak da od najboljih izabere 32 pojedinca ili institucije koji su dali najveći doprinos vaspitno-obrazovnim procesima u 2023. godini, koristeći često i naučne i umetničke veštine da unaprede ovaj proces i sutra će biti dodela tih priznanja. Zaista svih 200 je moglo ući u taj uži izbor, ali prosto birati najbolje od najboljih nije lako, zato se zahvaljujem komisiji i smatram da su svi predloženi na neki način dobitnici”, rekla je ona i dodala da će ova godišnja Srpska Akademija biti posebna po tome što je delikatna zbog sećanja na majsku tragediju i tome što mi u programu imati glumce, već isključivo učenike iz cele Srbije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
