BEOGRAD – Srbija je izbegla zamku uvođenja obaveznih privatnih penzija kao što su to neuspešno uradile skoro sve zemlje Istočne Evrope, izjavio je danas član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov i istakao da se pokazalo da su obavezne privatne penzije manje od državnih i da ih treba koristiti samo kao dodatnu štednju za prihod u starosti.
Fiskalni savet je u nedavno objavljenoj analizi ocenio da privatni penzijski fondovi, koji u Srbiji postoje 15 godina, nisu ispunili reformska očekivanja.
Altiparmakov ističe da se od Južne Amerike do Istočne Evrope pokazalo da obavezne privatne penzije nisu dobro rešenje, kao i da državni sistem treba da ostane glavni izvor penzijskih prihoda.
„Što se tiče Srbije, mi nismo napravili tu najveću grešku da smo uvodili obavezne privatne penzione fondove, dakle nismo narušavali integritet državnog penzijskog sistema, što je jako dobro“, naglasio je Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, u Srbiji oko tri odsto radnika štedi u privatnim penzionim fondovima i u njih je u 2021. uplaćivalo aktivno oko 70.000 radnika.
Na pitanje kakva je sudbina državnih penzionih sistema i kako vidi to što mladi često danas kažu da će teško dočekati penziju i da penzije kakve su danas neće ni postojati kada budu stari, Altiparmakov ističe da će državne penzije apsolutno nastaviti da postoje i u Srbiji i Evropi i Americi.
„Dobra vest za mlade je da će postojati državne penzije i u Srbiji i u Evropi i Americi, iako mladi imaju neke nesigurnosti i strepnje u vezi sa državnim penzijskim sistemima. Ono što smo videli i u Srbiji i u Istočnoj Evropi pokazalo je da su državni penzijski sistemi najmanje loše rešenje“, naveo je on.
Kako je rekao, Srbija je uspela penzionom reformom iz 2014. da u velikoj meri stabilizuje naš penzijski sistem.
„I evo danas možemo reći da imamo stabilan penzijski sistem i stabilan budžet, jer su penzijski sistemi bili ti koji su pravili probleme budžetima, od Grčke, Italije, Španije do Srbije. Uspeli smo da penzijski sistem stabilizujemo, kao što je i budžet stabilizovan“, naveo je stručnjak Fiskalnog saveta.
– Očekuje da na osnovu švajcarske formule, zbog ubrzanja inflacije, u januaru 2023. povećanje penzija po toj formuli bude blizu 10 odsto.
„Dakle da se nadokanadi ovo povećanje inflacije koje trenutno imamo“, dodao je on.
Altiparmakov kaže da se može pričati o daljim izmenama i unapređenjima državnog penzionog sistema, ali da će svakako ostati takav kakav je sad i u Srbiji i u Evropi.
Govoreći o glavnim razlozima zašto privatni penzionim sistemi nisu ispunili očekivanja u Srbiji, navodi da su postojala neka nerealna očekivanja u čitavoj Istočnoj Evopo i pre oko 20 godina, suprotno Zapadnoj Evropi gde je prepoznato da su državni penzijski sistemi stub prihoda u starosti i da ne mogu da se zamene već samo dopunjuju.
Sa druge strane, u Istočnoj Evropi su postojala nerealna očekivanja da privatne penzije mogu da zamene državne penzijske sisteme, što s pokazalo jako loše u zemljama u regionu, poput Mađarske, Hrvatske, Poljske, Bugarske i skoro svim ističnoevropskim zemljama, sa izuzetkom Srbije i Slovenije.
Na kraju se ispostavilo, dodaje, da penzioneri koji su u njima učestvovali imaju manje penzije nego iz državnog sistema, pa je većina zemalja ukinula ili smanjila obavezne privatne penzijske fondove. Altiparmakov navodi da jedan od problem kada je reč o privatnim penzijskim fondovima čine prevelike naknade koje naplaćuju naši fondovi.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
