Premijerka Srbije Ana Brnabić obišla je poplavljena područja u Opštini Ćićevac i tom prilikom istakla da će Vlada Srbije raditi na tome da se na najefikasniji mogući način nadoknadi sva šteta građanima koji su na bilo koji način ugroženi poplavama.
Premijerka je razgovarala sa predsednicom Opštine Mirjanom Krkić o posledicama koje su nedavne poplave ostavile u ovoj opštini, a zatim zajedno sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković i direktorom „Srbijavoda“ Goranom Puzovićem obišla poplavljena područja.
Brnabić je istakla da joj je drago što je razgovarala sa meštanima, odnosno porodicama koje su na bilo koji način bile ugrožene poplavama i naglasila da i na ovaj način želi da im pokaže da je država tu uz njih i da će zajedno prebroditi ovu situaciju.
– Ono što je izuzetno važno jeste da će Vlada raditi na tome da se na najefikasniji mogući način nadoknadi sva šteta, posebno na usevima, i zbog toga mi je značajno što je ministarka poljoprivrede danas bila ovde sa mnom. Radimo sa svih 56 lokalnih samouprava gde je proglašena vanredna situacija i svi zajedno ćemo naći način da ljudi što efikasnije prijave svoju štetu, da li u domaćinstvu, ili usevima, nebitno. Onda će Vlada u okviru radne grupe koja je danas formirana obraditi te zahteve i obeštetiti ljude na najbrži način – rekla je premijerka.
Brnabić je naglasila da država paralelno radi na sanaciji oštećenih bedema.
– Dok je lepo vreme, sa „Srbijavodama“ popravljamo bedeme i obale utvrde koje su bile oštećene. Definisaćemo i jasan plan, mapu puta za dalje, gde još dodatno treba da gradimo. Ovo je nešto sa čime ćemo se i u budućnosti suočavati, deo je nažalost klimatskih promena – rekla je Brnabić.
Premijerka ja kazala da je količina padavina u prethodnom periodu, na nekim delovima teritorije Srbije bila čak veća nego one 2014. godine, ali da je na mestima gde su tada postojali najveći problemi i gde se ulagalo i radilo – tamo tokom ovih poplava sada bilo najmanje problema.
– Međutim, javljaju se problemi u drugim područijima i mi ćemo naći način da uložimo dodatna sredstva u tu infrastrukturu, kako bismo bili otporniji na ovu količini padavina, koje su neuobičajene za našu zemlju i ovaj deo Evrope – izjavila je Brnabić.
Premijerka je rekla da se trenutno vodi evidencija i popisuje šteta, čije su razmere, prema njenim rečima, izuzetno široke.
– Čak 82 mosta u Srbiji su ili oštećena ili uništena, 22 vodovodna sistema u lokalnim samoupravama, 13 kanalizacionih sistema, više od 200 lokalnih puteva, više od 750 stambenih objekata, od čega je najveći broj na teritoriji Jagodine, preko 520. I ovo nije finalni popis – ovo su brojke zaključne sa današnjim danom u 10 časova, i one, nažalost, nisu konačne, nastavljmo sa tim popisom. Ponavljam, Vlada će uraditi sve da na najefikasniji način nadoknadi svaku štetu – rekla je Brnabić.
Ona je kao jedan od problema izgradnje zaštitnih mehanizama od poplava istakla imovinsko-pravne odnose, koji su 2015. godine, kako je navela, dobro rešeni u Valjevu, Kosjeriću i Lučanima, gde sada ima najmanje problema.
– Moramo mnogo više da uložimo u sisteme zaštite. Moj glavni utisak iz razgovora sa porodicama danas jeste da oni kažu da im nadoknada štete ne znači mnogo, jer oni znaju da će država to uraditi. Rekli su da kada god se ovakva muka desila od 2014. godine, država to jeste uradila na efikasan način. Ali hajde da vidimo kako možemo da napravimo stabilne sisteme zaštite. Ono što mi je još jedan utisak iz razgovora jeste da jedan od najvećih problema u tome jesu imovinsko-pravni odnosi. Ljudi često ne žele da daju prolaz ili da ustupe metar ili dva svoje imovine da se naprave ili završe bedemi. U Ćićevcu smo, na primer, imali deo bedema, ali i veliki problem sa vlasnicima dve kuće, koji nisu dali da se bedemi izgrade i tu su se onda pravili bazeni. Ukoliko je potrebno da menjamo zakone, menjaćemo, nikakav problem – rekla je premijerka.
Istakla je da je bitno da kada nešto krene da se radi, da se to uradi do kraja kako treba i da ne treba da nam svaki pojedinačni imovinsko-pravni odnos bude važniji od očuvanja čitavog jednog područja, sela, naseljenog mesta.
– To smo u nekim slučajevima dobro uradili, gde smo 2014. i 2015. godine imali velike probleme, kao što su Vajevo, Lučani ili Kosjerić. Očigledno ovde, tokom izgradnje Moravskog koridora, moramo da vidimo kako da napravimo dodatne bezbednosne mehanizme kako se takve stvari ne bi ponavljale u budučnosti – zaključila je premijerka.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
