BAČKA PALANKA – Uz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, pridržavanje terapije i redovne kontrole, sa dijabetesom se može živeti normalno i kvalitetno, kažu za naš list u Društvu diabetičara DIABAP iz Bačke Palanke.
Ovo udruženje broji oko 420 članova, ali to ni izbliza nije broj osoba sa dijabetesom koje žive na teritoriji bačkopalanačke opštine, jer su stvarne brojke mnogo veće.
Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Republici Srbiji od dijabetesa boluje približno 770.000 osoba, ili 12 odsto odraslog stanovništva. Ljudi kojima je dijabetes nedavno otkriven i koji su slabo upoznati sa ovom bolešću mogu biti uplašeni, pa im mnogo znače reči podrške, saveti, kao i prilika da čuju tuđa iskustva. Sve to sugrađani mogu pronaću u ovome udruženju, i to kod predsednika društva Ivana Osvalda, sekretara Borislava Dubravca i saradnika Sretena Veselinovića. Sva trojica već godinama žive sa dijabetesom i imaju puno iskustva sa ovom bolešću.
Društvo dijabetičara Bačke Palanke, samo pod drugačijim nazivom, osnovano je 80-ih godina prošlog veka najviše zahvaljujići internisti endokrinologu-dijabetologu, prim. dr Jožefi Jatić, koja je tada radila u Domu zdravlja „Dr Mladen Stojanović“. Usled ratnih dešavanja, udruženje je skoro pa u potpunosti prestalo sa radom, da bi 2007. godine rad bio obnovljen, ponovo na inicijativu doktorke Jatić. Danas u Društvu dijabetičara DIABAP – savetovalištu i edukativnom centaru za dijabetičare i gojazne osobe, svi koji dođu mogu dobiti podršku i preko potrebne informacije, kao na primer, na koji način da ostvare određena prava.
Uplašeni i distancirani
Otkakao je nastupila pandemija, manje ljudi posećuje ovo savetovalište i edukativni centar, jer moraju posebno da paze na svoje zdravlje, s obzirom na to da osobe sa dijabetesom spadaju u rizične grupe. Bitno je napomenuti i da mnogi ne znaju da zapravno boluju od šećerne bolesti. Iz tog razloga su veoma bitne preventivne akcije besplatnog merenja šećera u krvi, koje je ovo udruženje organizovalo svake godine u saradnji sa Domom zdravlja. Tekuće, kao ni prethodne godine, te akcije nisu održane iz epidemijskih razloga. Inače su bile održavane u novembru, simbolično, jer je 14. novembar Svetski dan borbe protiv dijabetesa.
Kako kažu u udruženju DIABAP, na ovakvim akcijama je znalo da učestvuje i do 1.500 Palančana kojima je meren nivo šećera u krvi. Mnogi su na ovakvim akcijama otkrili da imaju povišen nivo šećera i da treba da se jave lekaru kako bi dobili odgovarajuću terapiju, dok je bilo i slučajeva da je pojedincima izmeren toliko visok nivo šećera, da su hitno upućivani u Dom zdravlja.
– Svako ko ima dijagnostifikovan dijabetes, svako ko želi da se bavi ovom problematikom i ko želi da pomogne, može da postane član udruženja – kaže Borislav Dubravac. – Članovi mogu postati i oni koje ova tematika interesuje, jer je neko u njihovoj porodici ili neko od prijatelja osoba sa dijabetesom, te žele da im pomognu.
Iako deo udruženja automatski treba da bude svako kome je dijagnostifikovan dijabetes, broj članova varira, kažu naši sagovornici, iz više razloga. Neki ljudi kojima je bolest dijagnostifikovana ne dolaze u udruženje, jer su se preselili u drugo mesto, dok neki novi sugrađani, još uvek nisu upoznati sa postojanjem ovog društva. Isto tako, neki ljudi kriju svoju bolest ili zanemaruju svoje zdravlje, što je i više nego neopravdano.
Društvo sarađuje sa ovdašnjim Domom zdravlja, a uspešna je i saradnja sa lokalnom samoupravom, kaže predsednik udruženja Ivan Osvald. Savetovalište ima svoje prostorije, međutim, dodatna finansijska pomoć bi dobro došla kako bi zamenili nameštaj i lakše regulisali tekuće troškove, napominju naši sagovornici.
Starosnu strukturu osoba koje boluju od šećerne bolesti čine svi uzrasti, od dece do ljudi u dubokoj starosti, te je izuzetno bitno reagovati na vreme i javiti se lekaru čim se uoče bilo kakve promene, kao i redovno kontrolisati opšte zdravlje organizma.
– Kod dijabetesa tipa 1 promene nastupaju naglo i tada je bolest odmah uočljiva, dok kod dijabetesa tipa 2 promene nastupaju polako, organizam se navikava na te vrednosti šećera i teže ga je otkriti – objašnjava Borislav Dubravac.
