Nefinansijski izveštaj o pravima radnika, zaštiti životne sredine i antikorupcionaškim merama moraju da objave sve firme sa više od 500 zaposlenih, a to će od 2026. morati i mala i srednja preduzeća. Traži se usklađivanje tih pravila sa Evropskom unijom, jer im je to sve češći uslov za izvoz na njihovo tržište.
Društvena odgovornost za neke kompanije je stvar poslovnog prestiža, a nekima i put do medijske pažnje. Ipak, izgradnja parkića i finansiranje zdravstvenih kampanja više nije dovoljno. Veliki tržišni igrači su obavezni da izveštavaju javnost o tome koliko energije troše, kako zbrinjavaju otpad, da li recikliraju.
“Kako se odnosimo prema teže zapošljivim grupama, koliko zapošljavamo osoba sa invaliditetom koliko smo otvoreni za mlade bez radnog iskustva. Za sada je to obaveza da se izveštaj izda i kazna naravno postoji ukoliko izveštaj nije izdat. Da li sadrži sve podatke to još uvek niko ne proverava”, objašnjava Tijana Koprivica iz “Delta holdinga”.
Ali, proveravaju banke. Pre nego što odobre kredit velikoj firmi, dobro joj prouče nefinansijski izveštaj. Kao i kompanije iz EU kada odlučuju o dobavljačima. Nemce na to obavezuje zakon o lancu snabdevanja.
“Što znači da vi ako imate nekog dobavljača u Srbiji ili nekog dobavljača u Bangladešu ne možete da kažete – pa ne znamo kakvi su tamo uslovi rada ni šta se dešava, ni da li on zagađuje ili ne zagađuje”, ističe Neven Marinović iz Foruma za odgovorno poslovanje.
Kako unaprediti prava radnika i ekološku održivost
Stručnjaci traže i da državne firme počnu da favorizuju dobavljače koji posluju na održiv način.
“Treba se osloniti na privatni sektor za unapređenje radničkih prava i ekološke održivosti. Najveći problem u Srbiji su tretiranje otpadnih voda i otpada”, smatra Urs Šmid, ambasador Švajcarske.
Dejan Turk kaže da u Sloveniji svako reciklira, postoje kamere na svakom mestu i niko više ne baca u pogrešne kontejnere stvari jer su kazne stvarno velike.
“U Srbiji se mi trudimo da recikliramo, ali kad idem do tog kontejnera, ja vidim da ima tamo unutra svašta. Neće to država da uradi svojim regulativama, moramo mi, svaka kompanija, svaki čovek svaki državljan da radi”, ocenjuje Turk.
I u vreme krize kada se svaki dinar računa i planira, potrošačka istraživanja pokazuju da su kupci spremni da izdvoje dodatan novac za proizvod kompanije koja je prepoznata kao društveno odgovorna. Ovo posebno važi za proizvode van kategorije osnovnih životnih namirnica i dobara.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
