VOJVODINA – Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević prisustvovala je juče u Domu Vojske Srbije predstavljanju Sabranih dela Milorada Ekmečića, gde je o značaju jednog od najvećih istoričara koje je Srbija imala i neumornog naučnika posvećenog sudbini svog srpskog naroda govorio i predsednik Aleksandar Vučić.
Predsednik je istakao da nam je Ekmečić u amanet ostavio želju da nikada više ne ratujemo i podsetio na to da je u njegovoj porodici 78 svetih Prebilovačkih mučenika, među kojima je i istoričarev otac, što je bilo prvo stradanje u njegovom životu, koje je preživeo spletom srećnih okolnosti kao nezamomčen đak. Drugi put je, dodao je Vučić, od sličnog ili istog noža pobegao u maju 1992, kada su ga zajedno sa porodicom uhapsile takozvane Zelene beretke, kada je stoički podneo bestidno maltretiranje.
„Dugo kretanje između klanja i oranja“ naslov je njegovog ′magnum opusa′, što se može smatrati svojevrsnom retrospekcijom, s obzirom na to da se život autora kretao između ′klanja i oranja′”, kazao je Vučić.
Sabrana dela obuhvataju 15 knjiga, koje na 11.000 strana sadrže stvaralaštvo akademika Ekmečića, čije je izdanje podržala Pokrajinska vlada.
Okupljenima, među kojima je bila i supruga Milorada Ekmečića, prvi se obratio akademik i urednik Sabranih dela Vasilije Krestić, koji je podsetio na to da je Ekmečić (1928–2015) bio podjednako dobar poznavalac i nacionalne i opšte istorije i kao takav znalački povezivao pojave i zbivanja iz naše nacionalne prošlosti sa dešavanjima iz istorije Evrope i sveta.
Akademik Slavenko Terzić, jedan od inicijatora objavljivanja Ekmečićevih sabranih dela i bivši ambasador u Moskvi, rekao je da je promocija Ekmečićevih dela izuzetan kulturni i naučni događaj.
O Ekmečićevom stvaralaštvu govorili su i predstavnik Izdavačke kuće „Pravoslavna reč“ Zoran Gutović i Milorad Vučelić, a svečanosti su prisustvovali ministarka za kulturu i informisanje Maja Gojković i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, kao i mnogi drugi zvaničnici.
Zahvaljujući ovom kapitalnom projektu, Ekmečićeva dela klasifikovana su po celinama i od njih su nastale nove, važne istorijske knjige – „Ratni ciljevi Srbije“, „Ustanak u Bosni 1875–1878“, „Stvaranje Jugoslavije 1790–1918“, „Dugo kretanje između klanja i oranja“, „Radovi iz istorije BiH 19. veka“, „Ogledi iz istorije“, „Srbi na istorijskom raskršću“, „Revolucija 1848. i Balkan“, „Dijalog prošlosti i sadašnjosti“ „Raznoliki istorijski spisi“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
