Dragana Milošević otvorila međunarodnu arheološku konferenciju „Od Urala do Balkana: kontakti i konflikti u rimsko vreme i u srednjem veku“

VOJVODINA – Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević otvorila je danas u Skupštini Vojvodine četvrtu Rusko-srpsku arheološku konferenciju pod nazivom „Od Urala do Balkana: kontakti i konflikti u rimsko vreme i u srednjem veku“.

Domaćin višednevne konferencije je Muzej Vojvodine, u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije u Beogradu i „Ermitažom“ u Sankt Peterburgu u Rusiji.

Pozdravljajući više od 50 učesnika velikog međunarodnog skupa u ime Pokrajinske vlade i resornog sekretarijata, Dragana Milošević je istakla da će razmena iskustava svakako nadograditi dosadšnja naučna saznanja u ovoj oblasti.

„Moć razuma je – govorio je veliki filozof Artur Šopenhauer – ono što čoveka čini drugačijim od životinja, da nije ograničen samo na usku, očevidnu sadašnjost, nego da istražuje i zna i neuporedivo prostraniju prošlost sa kojom je sadašnjost u vezi“, rekla je Miloševićeva i dodala da tek tako čovek stiče razumevanje za svoje doba, a može da stvara i zaključke o budućnosti.

Prema njenim rečima, mnogo je puteva koji nas vode u tu prostranu, bogatu i dragocenu prošlost, bez koje ne bismo znali ni ko smo, ni šta smo, niti kuda treba da idemo, a jedan od najvažnijih i najpouzdanijih jeste arheologija.

„Impresivan je obuhvat vremena koje ćete vi u narednih pet dana osvetliti – od rimskog doba do srednjeg veka“, naglasila je Dragana Milošević navodeći da je još  impresivniji prostor u koji je to vreme smešteno: od Urala, o čijim tihim i snežnim vrhovima je pevao najveći pisac srpskog jezika Miloš Crnjanski, do Balkana, na kojem je – prema njegovim rečima – sve što je bilo veliko, bili to bogovi, vere, heroji ili stradalnici, sišlo sa planina.

Kako je rekla Miloševićeva, izuzetno je značajna kontinuirana saradnja srpskih i ruskih institucija kulture, a posebno Muzeja Vojvodine, kao jedne od najvažnijih ustanova čiji je osnivač Pokrajinska vlada, i „Ermitaža“, jednog od najbogatijih i najuglednijih muzeja na svetu – saradnja koja će biti nastavljena i u vremenu pred nama.

Ona je učesnicima konferencije – iz Sankt Peterburga, Moskve, Pskova, Samare, Rjazanja, Tjumena, Simferopolja i Tule u Ruskoj Federaciji, iz Soluna u Grčkoj, Ostrave u Češkoj Republici, Lajpciga u Nemačkoj i Kembridža u Sjedinjenim Američkim Državama – poručila da ih Srpska Atina, AP Vojvodina i cela Republika Srbija – dočekuju s najsrdačnijom dobrodošlicom.

U ime Muzeja Vojvodine pozdravne reči uputila je direktorka mr Tijana Stanković Pešterac, ističući da saradnja tog muzeja sa najvećim institucijama kulture i arheologije u Rusiji traje 15 godina i da upravo ova konferencija govori da se zajedničkim radom na arheološkim nalazištima, razmenom iskustva i nadogradnjom znanja dolazi do velikih otkrića.

Goste je pozdravio i organizacioni sekretar ovogodišnje konferencije Stanko Trifunović, arheolog u Muzeju Vojvodine, koji je svima poželeo dobru saradnju tokom narednih dana.

U ime gostiju reči zahvalnosti domaćinima, Pokrajinskoj vladi i kompaniji „Gaspromnjeft“, koja je dala podršku u realizaciji ovog projekta, uputio je Aleksej Furasjev, rukovodeći naučni saradnik čuvenog petrogradskog muzeja, koji je podsetio i na to da se danas i narednih dana u okviru manifestacije „Dani Ermitaža“ u Srbiji organizuje izložba u Narodnom muzeju u Beogradu i baletski nastup u Narodnom pozorištu.

Konferencija se organizuje na osnovu ugovora o saradnji Muzeja Vojvodine sa „Ermitažom“ i Institutom za istoriju materijalne kulture Ruske akademije nauka u Sankt Peterburgu i Institutom arheologije u Moskvi. Do sada su dve konferencije održane u Srbiji, a jedna u Moskvi, i kao njihov rezultat izašla su dva zbornika naučnih radova na srpskom i ruskom jeziku.

Ova vest je deo projekta “Jedno mesto za sve vesti” koji je sufinasirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podrzanom medijskom projektu nuzno ne izrazavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

Pročitajte još:

Obeležen Dan oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu

NOVI SAD – Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić položio je danas vence na Spomen – groblju, u znak sećanja na pale borce Narodnooslobodilačkog rata od 1941-1945. godine ističući da je važno održavati sećanje na sve pretke koji su dali život za oslobođenje grada i mir i slobodu budućih generacija. “Grad je tokom okupacije izgubio 5.000 naših sugrađana. Nakon oslobođenja u njemu je živelo 40.000 ljudi. Bio je razrušen, bez mostova, kanalizacije i struje, i zato je ovaj događaj važan kako bismo podsetili mlade ljude na istinske heroje koji su se borili za našu budućnost”, kazao je Đurić. On je dodao […]

Opširnije

 Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.