Dijabetes je primer bolesti kod koje obolela osoba svojim disciplinovanim ponašanjem može značajno da utiče na regulaciju i tok bolesti. U periodu pandemije Kovida 19 to je još bitnije jer dobro regulisan dijabetes nosi manji rizik od teških formi bolesti.
Skokovi šećera ili hiperglikemije mogu biti u velikoj meri kontrolisani. Ograničavanje unosa masne i kalorične hrane i fizička aktivnosti kad god je moguće smanjiće opterećenje organizma viškom ugljenih hidrata i umanjiti skokove šećera. Redovno merenje vrednosti šećera u krvi od strane osobe obolele od dijabetesa ključna je u smislu sprečavanja pogoršanja, ali i praćenja toka bolesti..
Simptomi hipoglikemije
Suprotno povišenom nivou šećera u krvi, što je najčešća manifestacija šećerne bolesti ,Čest problem su i padovi šećera (hipoglikemija). Smatra se da je osoba u hipoglikemiji kada je vrednost šećera 3,9 mmol/l i manje, ali neke osobe mogu se osećati loše i sa vrednostima ispod 5 mmol/l. Neki od uobičajenih simptoma hipoglikemije uključuju zbunjenost, drhtanje ruku, intenzivnu glad, osećaj da ste bolesni, nespretnost, zamućen vid i nejasan govor. Možda ćete doživeti jedan ili više ovih simptoma kada Vam je nivo šećera u krvi nizak. Član porodice ili prijatelj će možda pomenuti da se ponašate malo čudno ili da ne izgledate dobro.
Posebno opasne su noćne hipoglikemije, kada može doći i do srčanog zastoja. Znaci noćne hipoglikemije su nemiran san, intenzivno znojenje, umor, noćne more, jutarnja glavobolja i malaksalost.
Šta raditi prilikom pada šećera u krvi (hioglikemije)?
U slučaju padova šećera treba uzeti 15 gr brzih ugljenih hidrata (tablete glukoze, kašičica meda, 250 ml voćnog soka), sačekati 15 minuta, izmeriti nivo šećera u krvi i ponoviti postupak ako se vrednosti šećera ne vrate u normalu, ili se osoba ne oseća bolje. Kada je hipoglikemija teška ili produžena, a uzimanje šećera na usta nije moguće, primenjuje se intravenski koncentrovan rastvor glukoze ili intramuskularno gllukagon. Svaka hipoglikemija zahteva detaljnije ispitivanje kako bi se otkrio i otklonio uzrok. Posledice mogu biti veoma ozbiljne, poput oštećenja mozga i kognitivnih funkcija, a u određenim slučajevima čak i srčanog udara. U kliničkoj praksi se pokazalo da čak 95% hitnih endokrinoloških hospitalizacija je bilo usled hipoglikemija. Noćne hipoglikemija su naročito opasne, jer je to stanje kada je vrednost glukoze u krvi niska tokom noći. Često osoba toga nije svesna, odnosno spava, posebno ukoliko se radi o starijim osobama i osobama s dužim trajanjem šećerne bolesti. Najčešće se javlja kod pacijenata lečenih insulinom. Hipoglikemija posebno može biti opasna ako se javi u vožnji, jer smanjuje mogućnost reagovanja. Potrebno je odmah zaustaviti vozilo i pojesti nešto slatko i odmoriti dok se stanje ne stabilizuje.
Zašto dolazi do hipoglikemije?
Do hipoglikemija može doći usled preskakanje ili odlaganje obroka (premala količina ugljenih hidrata u obrocima), usled pojačane fizičke aktivnosti, takođe usled konzumiranje alkoholnih pića u većim količinama ili pogrešne primene lekova i insulina.
S druge strane hipoglikemija strašno remeti kvalitet života, dovodi do komplikacija dijabetesa i pravi jedan začarani krug. Veoma je važno prepoznati hipoglikemije, na vreme i reagovati. Prilikom posete lekaru neophodno je prijavati hipoglikemije kako bi lekar razmotrio korekciju terapije i dao Vam dodatne savete o ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Dr Speranca Guculj, internista endokrinolog, Opšta bolnica Vršac
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
