PANČEVO – Dr Marija Vučetić-Prita (1866-1954) jedna je od znamenitih Pančevki koje su ispisale istoriju ne samo svog grada već i otvorile vrata obrazovanju žena krajem 19. veka.
O njoj se nije mnogo govorilo ni pisalo do 2014. godine, kada je istoričarka dr Ivana Spasović iz Arhiva SANU objavila publikaciju „Od pančevačke učenice i ciriške studentkinje do najuglednije lekarke“ o životu i delu dr Marije Vučetić Prita.
Dr Marija Vučetić-Prita (1866-1954), bila je prva žena lekar u Ugarskoj, a druga u srpskom narodu.
Zahvaljujući istraživanju dr Spasović sada znamo da je Dr Marija Vučetić Prita prva srpska lekarka iz Ugarske, čije je školovanje počelo u Pančevu, a završilo se doktoriranjem medicinskih nauka u Cirihu. Bila je to žena koja je spojila praksu i nauku, ali i objavila veliki broj popularnih tekstova koji su imali za cilj da promovišu medicinu i odvrate narod od nadrilekarstva. Život je posvetila bolesnicima i ratnicima, a ogroman trud i napor uložila je u osnivanje Prve ženske bolnice u Beogradu. Pored svega, uspela je da bude i supruga i majka.
Dr Ivana Spasović na svojim predavanjima i u razgovorima s novinarima uvek podseća da govorimo o vremenu kada su žene jedva završavale nekoliko razreda škole i kada im obrazovanje nije bilo dostupno.
Marija Vučetić Prita rođena je u Seleušu 1866. godine, a porodica se ubrzo preselila u Pančevo.
„Bila je još devojčica kada se majci poverila kako sanja da će postati lekar, što je u to vreme bila ludost. Ona je, međutim, svoj san ostvarila. Dok su njene vršnjakinje maštale o dobroj udaji, Marija Prita se borila sa “vetrenjačama”. I pobeđivala ih je. Završila je Višu školu za devojke u Pančevu, što nije bilo dovoljno da upiše studije medicine, jer nije imala položenu maturu, a bez toga se na dalje škole nije moglo. Ni Pančevo ni Novi Sad ni Sremski Karlovci joj nisu otvorili vrata. Cirih zato jeste“, kaže dr Ivana Spasović.
Marija Prita je završila srpsku Višu devojačku školu u Pančevu, koja je otvorena pre svega zahvaljujući zalaganju njene majke, a 1887. upisala je gimnaziju u Cirihu, zahvaljujući podršci majke, koja je, nakon smrti muža, sama podizala decu.
„Posle mukotrpnih nastojanja i savladavanja različitih prepreka da nastavi školovanje, Marija Prita je upisala gimnaziju u Cirihu onako kako joj je savetovala prva srpska doktorka Draga Ljočić koja se suočila sa sličnom sudbinom kao i Marija. Marija Vučetić Prita izborila je pravo da završi gimnaziju u Cirihu, jer joj je to bilo uskraćeno u Novom Sadu, Karlovcima i Beogradu“, ispričala je dr Ivana Spasović.
U Cirihu je Marija 1893. godine završila medicinu, kao jedna od prvih lekarki u Evropi. Za vreme Prvog svetskog rata je radila u niškoj bolnici, koja je učestvovala u povlačenju srpske vojske preko Albanije, kao i na Krfu. Nakon Prvog svetskog rata je sa suprugom vodila privatnu ordinaciju u Beogradu, sve do smrti 1954. godine.
O stručnosti i posvećenosti poslu dr Marije Prite se mnogo pričalo, žene su imale više slobode da joj se poveravaju, pa je bilo logično da ode na usavršavanje na kliniku ginekologa dr Hrabaka iz Beča. Marija Prita se u Beču prvi put ostvarila kao majka. Rodila je Jelicu, a pet godina kasnije i Dušicu.
Kako bi istorijske činjenice o ovoj značajnoj ženi koja je dobar deo svog života provela u Pančevu, gde se čak i venčala i to u Uspenskoj crkvi, bile poznate javnosti, potrudila se istoričarka dr Ivana Spasović. Nakon što je u Istorijskih arhiv Pančevo stigao poklon od naslednika Marije Prite, novinara Nikole Neškovića i njegove sestre Marije Nešković – Soldić – dokumenta i fotografije o životu ove žene, odlučila je da priredi izložbu 2014. godine.
Dr Ivana Spasović kaže da su do tog poklona od porodice koji je bio ravan čudu, saznanja o Mariji bila zaista retka.
„Marija Prita je spletom okolnosti bila predmet istraživanja o obrazovanju ženske dece na ovom prostoru krajem 19. i početkom 20. veka, ali su tragovi bili retki i odnosili su se na dokumenta iz matičnih knjiga koja su u posedu Istorijskog arhiva, potom ona iz školskih upisnica i svedočanstava, jer je i fond Srpske devojačke škole u Pančevu koja se nalazila kod Svetouspenske crkve, takođe u Istorijskom arhivu. Nešto od toga, što govori o Marijinom životu, moglo je da se nađe i u Biblioteci, jer su joj novine „Vesnik“ čestitale veridbu, a pre toga i diplomiranje“, ispričala je Ivana Spasović.
Zaostavština dr Marije Prite, po odluci njenih naslednika, čuva se u Istorijskom arhivu Pančevo, i dostupan je po pravilima te Ustanove, onima koji žele da se bave istraživanjima.
Dr Marija Prita bila je i na čelu Društva beogradskih žena lekara, ali i osnivač Ženske stranke, organizovala je izgradnju Memorijal bolnice Lejdi Kaudri na Dedinju, pisala i stručne radove.
„U Beogradu se nijedna ulica ne zove po njoj, čak ni bolnica na Dedinju u čijem je stvaranju učestvovala, niti na zgradi u Kralja Milana 34 postoji tabla sa natpisom koji bi podsećao prolaznike da je tu živela i radila dr Marija Vučetić-Prita, jedna od prvih žena-lekara u Evropi“, kaže dr Ivana Spasović.
Iako se dugo o njoj nije govorilo ni pisalo, Pančevci su joj se odužili ulicom koja nosi njeno ime u naselju Tesla, a zahvaljujući dr Ivani Spasović 2014. godine u Istorijskom arhivu Pančevo bila je otvorena izložba pod nazivom “Od pančevačke učenice i ciriške studentkinje do najuglednije lekarke – Marija Vučetić Prita”.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
