Priznata za novu sorte breskve 1986, dora je nastala ukrštanjem sorti elberta (Elberta) i springtajm (Springtime) 1966. godine.
Stablo dore je bujno. Kruna je okruglasta sa jakim granama, glatke kore, tamnosive boje. Po celoj dužini vitih i mešovitih rodnih grančica se nalaze cvetni pupoljci. List je srednje krupan do krupan sa peteljkom srednje dužine sa žlezdama pri osnovi liske.
Cvet je zvonast, srednje krupnoće, krunični listići su crvenkastopurpurne boje, samooplodna je. Redovno i obilno rađa. Otporna je na pozne prolećne mrazeve. Osetljiva je na kovrdžavost lista (Taphrina deformans). U kišnim godinama može doći do pucanja koštica kod izvesnog broja plodova i pojave monilije.
Plod je krupan 184-195 g, visine 60,0 mm, širine 67,0 mm i debljine 69,0 mm, okruglastog oblika, neznatno spljošten u pravcu šava. Pokožica je žute boje, prelivena karmincrvenom bojom na površini 50-60%, relativno slabe maljavosti. Meso je žuto, čvrsto, sočno, odličnog ukusa. Potpuno se odvaja od koštice. Mezokarp sadrži prosečno 10,4% rastvorljivih materija, 7,27% ukupnih šećera i 0,68% ukupnih kiselina. Koštica je srednje krupnoće do krupna 7,6-9,0 g. Nekih godina se javlja pucanje koštice.
Sazreva u prvoj dekadi avgusta, 2-3 dana posle sorte redheven (Redhaven). Berba mora da se vrši u nekoliko navrata jer svi plodovi ne sazrevaju istovremeno.
Bujna, vrlo rodna sorta, relativno otporna na pozne prolećne mrazeve, sa krupnim, kvalitetnim plodovima. U odnosu na standardnu sortu redheven redovnije i obilnije rađa, a plodovi su i do 40% krupniji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.