NOVI SAD – Novosadska stonoteniserka Emilija Tiragić, prva u Srbiji odbranila je master rad na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu koji se bavi problematikom sportista sa invaliditetom nazvan „Stoni tenis i paraolimpijske medalje, studija slučaja“.
Bez obzira što je naš paraolimpijski stoni tenis izuzetno uspešan na međunarodnoj sceni, i dalje je to sport u kojem se ne može govoriti o masovnosti. Novi Sad je centar paraolimpijskog stonog tenisa u kojem uspešno fukcionišu čak tri kluba i u njima je koncentrisan sav kvalitet stonog tenisa za osobe sa invaliditetom.
Beograd, Kragujevac i Niš još su u ozbiljnom zapećku. Malo je novih igrača, nemamo van Novog Sada školovanih kadrova koji bi pomogli da se i u manjim sredinama tim osobama posveti pažnja. Emilija je jedan od trenera u našem najbrojnijem stonoteniskom klubu osoba sa invaliditetom, novosadskoj „Tvrđavi“.
„U klubovima u našem paraolimpijskom sportu u velikom procentu rade bivši sportisti, manje ili više uspešni, ali bez adekvatnog obrazovanja. Zbog toga se često upražnjavaju vežbe koje su predodređene za zdrave. Suština je da se one moraju posebno za njih prilagoditi u zavisnosti od stepena i specifičnosti njihove povrede, odnosno invaliditeta.
Dakle, za te osobe je neophodna posebna organizacija treninga. U paraolimpijskom stonom tenisu ima 11 kategorija, a u okviru njih praktično nijedna povreda nije identična. Važno je znati kako su te osobe stradale, da li su se bavile sportom pre povrede i, u što većoj meri, upoznati se s njihovim problemima na treningu i van njega“ ističe Emilija Tiragić, prvi trener u našem paraolimpijskom stonom tenisu sa završenim master radom iz oblasti sporta osoba sa invaliditetom.
Emilija ističe da bi dosta trebalo poraditi na propagandi paraolimpijskog sporta u manjim sredinama kako bi na taj način, u što kraćem roku i te osobe bile uvedene u uobičajene tokove života koje imaju i zdrave osobe.
