916 – Umro je prosvetitelj Kliment Ohridski, najpoznatiji učenik braće Ćirila i Metodija i njihov saradnik u širenju slovenske pismenosti i književnosti.
1189 – Veliki župan Stefan Nemanja ugostio je u Nišu nemačkog cara Fridriha Prvog – Barbarosu (Friedrich Barbarossa) na njegovom proputovanju kroz Srbiju u Trećem krstaškom ratu, i ponudio mu savez protiv Vizantije.
1540 – Pod optužbom za veleizdaju, pogubljen je Tomas Kromvel (Thomas Cromwell), glavni savetnik engleskog kralja Henrija VIII.
1675 – U bici kod Sazbaha, u Holandskom ratu, poginuo je francuski vojskovođa Anri Tiren (Henri de Turenne), komandant francuske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.
1789 – Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove, koje je kasnije postalo Stejt department.
1830 – U Francuskoj je izbila trodnevna „Julska revolucija“ izazvana odlukom kralja Šarla Desetog Burbonskog (Charles Bourbon) da ukine slobodu štampe, raspusti tek izabranu Skupštinu i promeni izborni zakon. Kralj je abdicirao i emigrirao u Škotsku.
1832 – Rođen je đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme („Na Liparu“, „Ponoć“, „Padajte braćo“, „Otadžbina“, „Seobe Srbalja“, „Stanoje Glavaš“).
1835 – Rođen je đozue Karduči (Giosue Carducci), najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1906. („Jambi i epode“, „Nove rime“, „Varvarske ode“).
1839 – Počeo je „Opijumski rat“ Kine i Velike Britanije pošto su kineske vlasti u luci u Kantonu uništile 20.000 sanduka opijuma.
1841 – U dvoboju je poginuo Mihail Jurjevič Ljermontov, ruski pesnik kavkaskih pejsaža i romantičnog buntovništva, jedan od najznačajnijih pesnika i prozaista ruske književnosti 19. veka („Junak našeg doba“, „Demon“, „Pesma o trgovcu Kalašnikovu“).
1844 – Umro je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton (John), jedan od osnivača atomske teorije materije („Novi sistem filozofije hemije“). Proučavao je anomaliju neprepoznavanja boja, koja je po njemu nazvana daltonizam.
1872 – Rođen je kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor prve izvedene srpske opere „Na uranku“ (na tekst B. Nušića) i „Marša na Drinu“. Osnovao je Beogradski vojni orkestar (1899), a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu, koja je kasnije dobila ime „Mokranjac“.
1874 – U Kragujevcu je pokrenut „Glas javnosti“, list socijalista Svetozara Markovića.
1905 – U Ljubotinju, u Crnoj Gori, rođen je Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih slikara 20. veka. Izlagao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
1917 – Umro je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher (Theodor Kocher), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju hirurgije.
1921 – Kanadski lekari Frederik Grant Benting (Frederick, Banting) i Čarls Best (Charles) izolovali su insulin, što je ubrzo omogućilo efikasno lečenje dotad smrtonosne šećerne bolesti.
1953 – U Panmundžomu je potpisan sporazum o primirju, čime je okončan trogodišnji Korejski rat u kojem je poginulo 1,6 miliona Korejaca i Kineza i preko 118.000 pripadnika trupa UN.
1954 – Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o okončanju 72-godišnje britanske kontrole nad Sueckim kanalom.
1955 – Austrija je obnovila državni suverenitet pošto su je 17 godina po završetku Drugog svetskog rata napustile strane trupe.
1967 – Umro je pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu, Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja („Rodoljubive pesme“, zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“, „Pomerene savesti“, „Prepelica u ruci“).
1970 – Umro je portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar. Postao je premijer 1932. i vladao uz pomoć vojske i tajne policije do 1968, kada se zbog bolesti povukao sa vlasti.
1980 – U izbeglištvu u Kairu umro je bivši iranski šah Mohamed Reza Pahlavi (Mohammed). Na vlast je došao 1941, a zbačen je „Islamskom revolucijom“ ajatolaha Homeinija (Khomeini) 1979.
1984 – Umro je britanski filmski i pozorišni glumac Džejms Mejsn (James Mason) koji je u dugačkoj filmskoj karijeri snimio više od 80 filmova („Požar nad Engleskom“, Čovek u sivom“, „Pustinjski lisac“, „Julije Cezar“).
1985 – U državnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik Milton Apolo Obote (Apollo), koji je bio šef države od 1966. do 1971, kada ga je oborio Idi Amin Dada. Drugi put je postao predsednik 1979.
1989 – Krister Peterson (Christer Pettersson) proglašen je krivim i osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva švedskog premijera Ulofa Palmea 1986. On je kasnije oslobođen, a ubistvo je ostalo nerazjašnjeno.
1990 – Belorusija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.
1996 – Tokom Olimpijskih igara u Atlanti eksplodirala je bomba u zabavnom parku. Poginulo je dvoje i ranjeno 110 ljudi.
1998 – Bivša stažistikinja u Beloj kući, Monika Levinski prvom izjavom istražiteljima je prekinula šestomesečno ćutanje o svojoj ljubavnoj vezi s američkim predsednikom Bilom Klintonom protiv koga je zbog toga bio pokrenut postupak za smenjivanje, ali je ipak oslobođen optužbi da je lagao.
2001 – SAD su produžile sankcije Iranu i Libiji za još pet godina.
2003 – Umro je američki komičar Bob Houp (Hope) koji je tokom 70-godišnje karijere igrao u vodviljima, radio dramama, pozorištu, filmu i televiziji.
2007 – Meštanin sela Jabukovac kod Negotina Nikola Radosavljević lovačkom puškom ubio je devet, a teže ranio dvoje prolaznika na ulici.
2008 – Umro je lord Dejvid Rasel Džonston (76), škotski političar, izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Kosovo. Pregovarao je 1993. s liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem o Vens-Ovenovom planu za BiH.
2010 – Island je počeo pregovore o prijemu u EU. Premijer Sigmundur Gunlaugson je 2013. privremeno otkazao pregovore, a 2015. Island je povukao zahtev za prijem.
2013. – Američki kantautor i gitarista Džej Džej Kejl (J.J. Cale), čije je pesme „After Midnight“ i „Cocaine“ u obradama popularizovao Erik Klepton (Eric Clapton), umro je od srčanog udara u 74. godini.
2015 – Umro je A.P.Dž. Kalam, predsednik Indije od 2002. do 2007. Bavio se naukom, imao važnu ulogu u nuklearnom programu, a upamćen je kao „otac vojnog raketnog programa“ Indije“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
