Kristijano je još jednom pokazao da je, pre svega, samo čovek
Emociju je teško preneti na papir, barem onu originalnu! Nikada nećeš uspeti nekome da objasniš ekstazu koju si osetio, tu toplinu koja ti je prostrujala telom! Nikada! Ma koliko god to pokušavao!
Emocija koju nosi fudbal, ali ona iskena, jedna je od najstarijih u čovekovom organizmu. Najvažniju sporednu stvar na svetu zavoliš još kao dete. Zavoliš klub, igrača, samu ligu… I znaš da je ta emocija ustvari tvoja prva ljubav. Tvoja prva strast! Nije to nikakva devojka u tinejdžerskim danima, nemojte da vas lažu.
Sve ono što si sa prvom pravom devojkom emotivno doživeo, to si već ranije prošao kroz muke i sreću svog voljenog kluba. Ili idola. Naravno, ukoliko je fudbal tvoja prava pasija. Onima kome jeste, znaju kako jedan čovek može da voli i klub i samog igrača.
E, pa moja ljubav je Mančester junajted! Za mene najveći klub na svetu, ne računajući onaj jedan u Srbiji koji svako ima. Volim ga 28 godina, uz njega sam naučio i šta je radost i šta je tuga. Doduše, više ovo prvo. Gledao sam ga nekoliko puta uživo, čak i na Old Trafordu, i ljudi oko mene prosto znaju šta za mene znači ime Kristijana Ronalda!
Za mene je on fudbalski Bog. Najveći na svetu ikada. Klasa za Lionela Mesija! I koliko god nekome smetalo ovo moje mišljenje, ja ga neću promeniti za “sve pare ovoga sveta.”
Od danas ga volim više nego ikada, jer sam posle meča između Portugalije i Švajcarske (6:1) shvatio da je i on samo čovek. Naravno, za mene je i dalje Bog.
Iako je pod fronatalnom paljbom otkako je dao onaj intervju i otišao iz Junajteda (mada je za većinu stvari u klubu bio u pravu), iako mu novinari ne daju mira i traže da ga na svaki način “čačnu”, Ronaldo je nasmejan prošao kroz miks zonu psole utakmice i svima se uljudno javio. Nije hteo da daje izjave, ali je pokazao poštovanje prema novinarima.
A onda je usledio momenat sreće. Momenat večnosti, momenat koji će se prepričavati do kraja života. Ili kao što u šali volim da kažem – obrnuo sam igricu!
Naime, kao čovek koji ceni sve to što je Kristijano uradio, pa čak i u ostalim klubovima, poklonio sam mu se i zahvalio na svemu, a Portugalac je zastao i PRUŽIO MI RUKU! Da, dobro ste pročitali – pružio mi je ruku. Zastao je i ispružio ruku, kao da se on meni tada zahvaljivao.
Stojim, gledam i ne verujem. Kolega Dušan je tu pored mene, smeje se i takođe ne veruje šta sam doživeo. A doživeo sam upravo tu ekstazu koja ne može da se opiše.
Iako više voli Lea Mesija, Dušan shvata da je ovo idealan trenutak da ga i on dodakne. Trči na drugu stranu, pruža mu ruku i kao da pokušava da uzvikne “baci pet.” I tu Ronaldo pokazuje svoju veličinu – ispoštovao ga je!
Ja i dalje stojim ukopan u mestu i ne verujem. Pokušavam da se “probudim”, a kada sam uspeo više mi ništa nije bilo važno. Bukvalno ništa. Opijen srećom, lebdeo sam po onoj miks zoni. Za mene je tu bio kraj – dodirnuo sam Boga! Fudbalskog Boga. Pritom, on je meni stisnuo ruku.
Da, ostaje možda ta mala žal što eventualno nemam neku fotografiju kao uspomenu (FIFA pravila su rigorozna kada je u pitanju snimanje), ali možda mi i ne treba. Možda bi fotografija samo pokvarila sve, izlizala taj momenat od prevelikog hvalisanja koje bi usledilo. Ovako, zauvek će biti pohranjen duboko u meni. Tamo gde treba da bude, jer je to moja lična emocija!
Ronaldo, veliki si!!!
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
