BEOGRAD – Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, organizovalo je danas Javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koja je počela 21. avgusta i trajaće do 10. septembra.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su izmene zakona dugo pripremane, kako bi se omogućilo prenošenje paketa za integraciju električne energije koji sadrži devet propisa Evropske unije, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.
Prema njenim rečima, ovim zakonom, ukoliko on bude usvojen, prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.
Ističe da se izmenama uređuju glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju, kao i da se ti koraci koje prepisuje agencija odnose na ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, što podrazumeva analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva i izradu neophodnih analiza i informisanja javnosti.
„Drugi korak odnosi se na sveobuhvatne analize i izrade mape puta za sprovođenje programa nuklearne energije, zaključno sa izradom strategije mirnodopske primene nuklearne energije. Treći korak predstavlja sprovođenje programa, odnosno projektovanje, izgradnju nuklearnih elektrana i početak proizvodnje energije“, objasnila je ministarka.
Đedović Handanović ističe da je osnovni cilj novog zakona obezbeđivanje veće sigurnosti snabdevanja električnom energijom.
„Svedoci smo nedavne havarije koja je pogodila region, a mi smo uspeli da sačuvamo stabilnost. Da bismo se bolje pripremili za budućnost potrebna nam je saradnja i na regionalnom i na evropskom nivou“, rekla je Đedović Handanović.
Ministarka naglašava da se naša zemlja integriše u evropski sistem bezbednosti, te da se definišu postupanja Vlade, ali i resornog ministarstva u slučaju elektroenergetske krize.
„Radićemo na osnaživanju i zaštiti krajnjih kupaca, kroz definisanje energetskog siromaštva i stvaranje uslova za osnivanje i za delovanje energetskih zajednica, ali i prava na napredne merne sisteme, odnosno pametna brojila. U okviru modernizacije distributivne mreže, koju smo započeli pre manje od godinu dana, do sada smo rekonstruisali 2.500 km niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno, a ugrađeno je više od 500.000 digitalnih brojila“, kazala je ministarka.
Zakonskim izmenama, prema njenim rečima, obuhvaćen je i rad prenosnog sistema u vezi sa raspodelom kapaciteta i uklanjanje zagušenja na mreži uz naknadu.
„U distributivnom sistemu novine se tiču pre svega priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, a to znamo da nam je važno zbog elektrifikacije saobraćaja, ali i zbog toga što planiramo da instaliramo punjače na autoputevima i putevima širom Srbije, kao i upravljanje objektima za skladištenje električne energije. Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem kroz tzv. vremenski prozor za istovremenu obradu zahteva za priključenje, obaveza izrade studije priključenja, bankarske garancije, kao i procedure za priključenje“, navela je Đedović Handanović.
Izmene zakona predviđaju i donošenje strategije razvoja i upotrebe vodonika, kao i strategiju razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije.
„Uvode se prvi put licence za skladištenje električne energije, a s druge strane oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira da li se višak proizvedene energije vraća u sistem“, kazala je Đedović Handanović.
Dodaje da se uvodi i mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom.
„To je posebno važno za kompanije koje žele da smanje svoj ugljenični otisak i da više koriste zelenu energiju. Takođe, novina je i obavezna sertifikacija instalatera sistema obnovljivih izvora energije, što će biti pre svega za krajnje kupce dodatna garancija u pogledu i kvaliteta radova, ali i opreme“, rekla je ona.
Ministarka kaže i da je fokus da se svaki korak, u svakoj fazi, sprovede maksimalno odgovorno i kvalitetno.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je se svi globalno nalazimo na prekretnica po pitanju energetske bezbednosti.
„Ovaj zakon omogućava kompanijama da nesmetano uđu u kvalitetnu energetsku efikasnost i sami učestvuju u proizvodnji električne energije“, rekao je Čadež.
Kada je reč o nuklearnoj energiji i obnovljivim izvorima, on ističe da je važno obezbediti na vreme odgovarajuće kadrove i ekspertizu.
Potražnja za električnom energijom će rasti, kaže Čadež, imajući u vidu procese digitalizacije u narednim godinama.
„Srbija i druge zapadnobalkanske zemlje, između četvrtine i trećine potrebnih energenata uvoze, a našim manje energetski efikasnim kompanijama potrebno je oko 50 odsto više energije nego kompanijama u zemljama EU“, rekao je on.
Isitče i da je jedan od zadatak bitka protiv neznanja, koje proističe iz straha od promena.
„Do sada je svaka tehnološka inovacija dovodila do pozitivnijeg sveta u kojem živimo. Na nama je da to objašnjavamo i na tome radimo, a da strahove činjenicama, racionalno, objasnimo i pojasnimo“, kazao je Čadež.
Čadež je poručio da je Privredna komora Srbije zainteresovana da bude mesto i deo zajedničkih napora ministarstva i kompanija u dizajniranju energetske budućnosti.
