ZLATIBOR – Kritične mineralne sirovine su neophodne za brži napredak u dekarbonizaciji energetskog sektora, i sa tim pitanjem ne susreće se samo naša zemlja, već i zemlje Evrope i celog sveta, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović napominjući da bi Srbija sa rezervama jadrita kojima raspolaže, mogla da zadovolji oko 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi.
Ona je na završnoj sesiji današnjeg međunarodnog savetovanja „Energetika 2024“, naglasila da je naša komparativna prednost to što Srbija raspolaže nekim od najznačajnijih mineralnih resursa, koje Evropa označava kao kritične mineralne sirovine.
„Kad govorimo o jadaritu, o kojem se ovih dana najviše govori, sa rezervama sa kojima Srbija raspolaže mogli bismo da zadovoljimo oko 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi, a ako govorimo o razvoju čitavog lanca vrednosti, što je naš cilj, doprinos rastu BDP-a bi bio čak do 18 odsto“, rekla je Đedović Handanović.
Ako čitava Evropa ide u pravcu veće samoodrživosti, dodala je ministarka, ne vidim razlog da i Srbija ne razmišlja kako da zaokružimo čitav proizvodni ciklus rude, baterija,električnih vozila,u našoj zemlji.
„Gde će raditi naši ljudi i upravljati naši stručnjaci,a da sve to radimo u partnerstvu sa zemljama iz Evrope i po najvišim standardima koji važe u EU“, rekla je ministarka.
Đedović Handanović je istakla da se odluka o korišćenju prirodnih bogatstava kojim raspolažemo ne tiče samo naše, nego i budućih generacija, i da je neophodno slušati reč struke.
„Ako ovu šansu ne iskoristimo, buduće generacije će s pravom moći da pitaju sa kojim argumentima smo doneli odluku koja utiče i na njihovu budućnost.Javne rasprave treba da omoguće da dođemo do održivih rešenja. Zato je važno da se o ovakvim pitanjima odluke donose tako što ćemo slušati struku, a ne buku koju prave oni koji nisu ni pročitali studije a koji su insistirali da one budu objavljene“, rekla ministarka.
Đedović Handanović je rekla da joj je žao što „političari i polupolitičari“, koje, kako je rekla, nije briga za ekologiju, nisu spremni da razgovaraju argumentima i pokušavaju da preuzmu ulogu koju može imati samo struka.
„Neutemeljene tvrdnje koje svakodnevno slušamo, i koje smo mogli čuti i danas nude oni koji to rade zarad svojih interesa, a ne interesa građana ili zaštite životne sredine. To nije dobar put da planiramo i biramo budućnost ove zemlje, i zato verujem da u svim oblastima, pa tako i u rudarstvu i energetici, treba da slušamo struku“, rekla je ministarka.
Dodala je da veruje da je jačanje struke temelj svega što država planira u energetskom i rudarskom sektoru.
„Postoji puno prostora za razgovor ali ne i za širenje panike i straha od nestručnih ljudi. Ako neko treba da govori o geologiji i rudarstvu to su upravo ljudi koji su se za to obrazovali. Poželjno je imati debatu i različite stavove ali ne i da se iznose informacije da Srbija prepisuje zakone od afričkih država, koje nemaju nikakvo utemeljenje“, rekla je ona.
Đedović Handanović je rekla da se zbog dugoročnog napuštanja fosilnih goriva razmatra korišćenje nuklearne energije.
„Ozbiljno analiziramo i mogućnosti za korišćenje nuklearne energije, bez koje ne možemo imati dovoljno bazne energije do 2050. Okupili smo stručne ljude iz akademske zajednice, sa univerziteta, državnih institucija, a za desetak dana potpisaćemo i memorandum o saradnji kojim postavljamo okvir za institucionalnu saradnju i angažovanje svih stručnih ljudi koji mogu da pomognu“, rekla je ministarka.
Đedović Handanović je naglasila da veruje u našu inteligenciju jer bez nje, kako je rekla, nema ni veštačke inteligencije.
„Moramo da ulažemo u naše ljude i da damo vetar u leđa naučnim institucijama da se povezuju sa svetskim institucijama i da jačaju svoje kapacitete“, rekla je ona.
Ministarka je naglasila da je ponosna što su u kratkom periodu ostvareni značajni rezultati na modernizaciji distributivne mreže.
Za manje od godinu dana, dodala je, obnovljeno je više od 2.500 kilometara niskonaponske mreže, zamenjeno više od 730 transformatora i 34.000 stubova betonskim kako bi se smanjili prekidi u napajanju i osiguralo pouzdanije snabdevanje.
„Od oktobra prošle godine ugrađeno je oko 310.000 pametnih brojila i zahvalni smo EU na donaciji, dok ćemo u narednom periodu ugraditi ukupno 522.000 brojila. Takođe, u toku je i atomatizacija distributivne mreže vrednosti 150 miliona evra koja će omogućiti veću pouzdanost i smanjiti gubitke na mreži. To su investicije koje smo dugo čekali, u toku su i završicemo ih“, rekla je ministarka.
Pročitajte još:
