Stevan Dika Stojanović otkrio način na koji je nacionalni tim stigao do Mundijala, izneo očekivanja za Katar, planove za 2022. godinu
Pre godinu dana, u vreme kada je reprezentacija Srbije doživela nokaut od Škotske i nastavila decenijski niz nesupeha u kvalifikacijama za EURO, dve legende Crvene zvezde, peta Zvezdina zvezda Dragan Stojković Piksi i kapiten zlatne generacije iz Barija Stevan Dika Stojanović načelno su prihvatili da vode brigu o “orlovima” znajući da ih na putu do Mundijala u Kataru čeka dug, trnovit put i jedan Kristijano Ronaldo.
Tri meseca se čekalo od ideje do realizacije, u međuvremenu je FS Srbije potresla afera sa predsendikom Slavišom Kokezom i njegova ostavka. Piksi i Dika su na prvom obraćanju rekli “Naš cilj je odlazak na Mundijal u Katar, ne odričemo se borbe za prvo mesto u grupi”.
Samo devet meseci kasnije usledila je pobeda nad Portugalom u Lisabonu 2:1, cilj je bio ispunjen, fudbalska reprezentacija je sa istim igračkim kadrom, ali drugim kovom ljudi koji ih je vodio prošla put od crnog do belog labuda.
Stevan Dika Stojanović je više od direktora A selekcije. Jedan od 51 kapitena na svetu koji su imali čast u karijeri da podignu pobednički pehar Kupa šampiona, retko kada je išao grlom u jagode, pa na početku intervjua za “TV Arena sport” govorio o ciljevima pre devet meseci, okolnostima, entuzijazmu.
– U martu su bili postavljeni isti ciljevi koji su bili ostvareni na kraju. Početkom marta smo imali malo vremena da “snimimo” reprezentaciju jer smo imali tri utakmice u veoma kratkom periodu. Međutim, selektor Dragan Stojković je bio toliki optimista što se na kraju i pokazalo rezultatski. Verovao je u to što je pričao. Uspeo je igrače da uveri da su vredni i da imaju kvalitet za sami vrh evropskog i svetskog fudbala. Cilj je od prvog momenta bio plasman na Mundijal u Katar – započeo je intervju Stojanović za TV Arena sport.
Pomenuli ste da je Stojković vratio na neki način poljuljano samopouzdanje ekipi. Kolika je tu bila i vaša uloga, direktor A reprezentacije mora mnogo da priča sa igračima?
– Jeste. Jednog momenta je selektor rekao da on ima kontakt sa igračima samo kad je skup. On prati utakmice i sve što se događa, ali taj bliži kontakt sa igračima ja ostvarujem. Pratim njihovo trenutno stanje i dajem izveštaj selektoru Stojkoviću. Verovatno je i ta moja uloga u celoj toj priči doprinela da napravimo ovaj rezultat.
Da otkrijemo neki detalj, makar mali. Verovatno sada nije teško razgovarati sa igračima. Kako je to bilo u martu, aprilu kada je trebalo pre svega vratiti samopouzdanje?
– Otkriću detalj. Pomoćnik direktora je Nemanja Filipović. Mi smo tih prvih dana svakodnevno razgovarali sa njima. Tu je bilo 35 igrača koji su bili u opticaju za A selekciju. Sa svakim je trebalo obaviti razgovor, da vidimo u kakvom je stanju, da li želi uopšte da igra za reprezentaciju ili ne želi. Promene su se desile, i selektora i direktora, međutim tu nije bilo problema. Svi su se rado odazvali. U početku je bilo nekih nesuglasica, ali to je selektor jako dobro “hendlovao”. Obavio je par razgovora sa nekoliko igrača i sve je tu leglo. Napravljena je jedna selekcija u kojoj sada nemamo nijedan problem.
Pominjemo Staojkovića, bili ste njegov saigrač, dali se i koliko se promenio iz dana kada ste bili saigrači?
– Dragan je bio lider i kao igrač i sada kao selektor. Međutim, to vreme provedeno u Japanu i Kini kao trener mu je dosta značilo. Sazreo je i čini mi se da je na vreme preuzeo selekciju Srbije.
Koliko je bitan taj detalj, da kad imate igrače koji igraju u nekim evropskim klubovima, a materijalno su obezbeđeni i dolaze u reprezentaciju gde se igra pre svega za grb, za zemlju, vratiti im motiv koji je delovao da je izgubljen?
– Mislim da je selektor tu odigrao veliku ulogu. Svi znamo da je on naše fudbalsko ime. Postavio se ne zavodeći, da kažem “diktaturu” u reprezentaciji već je stvarno napravio odnos sa igračima da ga oni respektuju. Svaka njegova reč je bila ispunjena. Mogu da kažem posle devet meseci boravka u selekciji da igrači veruju u svaku selektorovu reč. To je uspeo da postigne bez diktature mada je to prejaka reč za sport.
Da li je ta “diktatura” ponekad potrebna u svlačionici?
– Da, na način koji to selektor sprovodi.
Šta je to konkretno još selektor promenio? Šta ste zajedničkim snagama promenili da bi se na kraju došlo Svetskog prvenstva?
– Promenili smo sistem igre. Od početka je pričao da više voli da izgubi utakmicu, a da svi aplaudiraju posle toga, nego da igra kukavički i da izgubi 1:0 a da nema nikakve igre. To se pokazalo u svakoj utakmici ovih kvalifikacija. U sistemu igre sa trojicom igrača pozadi, igramo totalno ofanzivno. I na kraju je ubedio igrače da imaju taj kvalitet za svetski nivo.
Koliko ste mu vi pomogli u tome?
– Ipak sam ja mnogo bliži igračima i češće razgovaram sa njima. Mislim da mu je to mnogo pomoglo da sagleda situaciju. Dobio je prave informacije.
Koliko je bitna ta spona između stručnog štaba i terena?
– Jako je bitna. Stručni štab, direktor, čak i spona do generalnog sekretara i predsednika Saveza. Ako smo svi na istoj strani i guramo istu priču uspeh je neminovan. Tako je u reprezentaciji, tako je i u klubovima.
Došle su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo posle onog poraza i onih penala protiv Škota. Gde je bilo negde najteže, da li je to bila utakmica protiv Republike Irske, da li je protiv Portugala?
– Najteža je sigurno bila poslednja utakmica jer smo igrali protiv evropskog prvaka, jedne ekipe koja ima vrhunske zvezde, gde je trebalo na niihovom terenu pobediti. To je bila najteža utakmica, međutim, sa druge strane i najlakša. Jer utakmice protiv Azerbejdžana, Luksemburga su one koje su navodno “unapred dobijene”. A, one su u stvari najteže. Opet možemo da gledamo sa jedne i druge strane, ali svaka utakmica je teška.
Kada se hronološki pogleda, reprezentacija Srbije od Mundijala u Južnoj Africi, kada je pobeđena Nemačka nije uzela “veliki skal”. Čekali smo 11 godina na jedan “veliki skalp”, kako vidite na taj period, igrački kvalitet očigledno postoji?
– Promenili smo taj psihološki momenat u selekciji. Selektor je ubedio igrače da su kvalitet, da vrede i da su svetska klasa. Samo je trebalo da oni shvate to u svojim glavama i da veruju selektoru kada dođe do utakmice. Piksijevi potezi na samoj utakmici, promene igrača u pravom momentu su i davali rezultat.
Kvalitet postoji, sledi Katar. Šta je uspeh, sam odlazak na Svetsko prvenstvo ili prolazak grupe?
– Veliki je uspeh sam odlazak. Ali, poznavajući selektora on se neće zadovoljavati sa tim. Ja sam malo oprezan i mislim da će mnogo toga zavisiti od samog žreba koji je prvog aprila u Dohi. Zavisiće u kakvoj ćemo grupi biti, koje ćemo rivale imati. Posle toga ćemo moći da pričamo više o tome šta je uspeh u Kataru.
Kao neko ko je deo mašinerije, verovatno ima igrača koji nisu bili deo ove grupe koja je otišla u Katar a opet možda želite da vidite u budućnosti. Pre svega na igrače koji su rođeni u inostranstvu, kako Savez funkcioniše na tom planu?
– Mi mnogo radimo na tome. Sa direktorom mlađih kategorija Nikolom Lazetićem svakodnevno razgovaramo i pratimo te igrače koji igraju po inostranstvu, a imaju mogućnost da igraju i za našu reprezentaciju. Pokazali smo u nekim slučajevima da želimo te igrače da vežemo za našu selekciju. Poslednji primer je sa golmanom Svilarom koga smo uspeli da dovedemo i mislim da je on budućnost srpskog fudbala. Kada pričamo o golmanima mi sada imamo Dmitrovića, Rajkovića, Vanju Milinkovića Savića, od mladih Ilića i Svilara i postoji tu kontinuitet. I postojaće za neki naredni period.
Koliko ste pomenuli golmane, bez obzira što niste vezani poslom za teren, da li pratite više rad golmana u odnosu na ostale igrače s obzirom da ste bili vrhunski golman?
– Kad smo na skupu ja se uglavnom odvojim sa trenerom golmana Čumićem. Malo razgovaramo, pratim njihov rad. Kao bivši golman ne mešam se u rad selektora Stojkovića na terenu, ali što se tiče golmana tu malo više pratim. Vanja Milinković je stvarno dobro branio poslednjih 10-15 utakmica u Torinu i usledio je poziv. On je pokazao na utakmici sa Katarom da možemo da računamo na njega.
Ko najviše liči na Stevana Stojanovića, ko je po vašem ukusu?
– O tome je teško pričati. Svi oni zaslužuju da su u selekciji, brane u dobrim klubovima u Evropi.
Koliko su se golmani promenili u odnosu pre 20-30 godina kada ste vi branili?
– Kao i sam fudbal, teško je porediti ono vreme i današnje. Golmani danas mnogo više učestvuju u igri, mora da zna da igra nogom, mora da bude tehničar, da se koristi kao mantinela. Promenili su se u pozitivnom smislu.
Odlične igre selekcije nije ispratila poseta. Da li postoji neki konkretan plan u Savezu kako privući navijače na tribine?
– Sama ta atmosfera i dešavanja oko reprezentacije uticali su da se kult reprezentacije izgubio. Međutim, potrebno je vreme da se to povrati, ali osećam u ovom peridu da počinje ljudi da se bude. Biće mečevi selekcije u narednom periodu posećeniji. Marketnig naš radi na tome.
Koliko su rezultati reprezentacije, ali i Crvene zvezde i Partizana u Evropi, vratile Srbiju na mapu evropskog fudbala?
– Jako je bilo bitno da Zvezda i Partizan naprave te rezultate koji su napravljeni, da su prezimili u Evropi. Reprezentacije je napravila uspeh i ona je taj motor koji pokreće klubove. Ovo je jedna prilika koja ne sme da se propusti. Za ceo srpski fudbal je jedna dobra šansa da se podigne na nivo koji mislimo da zaslužujemo.
Kako se ta šansa ne propušta, šta je potrebno uraditi?
– Treba raditi kao što se radilo u poslednjih devet meseci. Treba verovati da možemo i najveće klubove dobiti. Nekada smo bili sila u Evropi, imamo talentovane igrače, treba ulagati u fudbal. Nadam se da ćemo nastaviti sa ovim trendom. Za selekciju ne sumnjam, lakše nam je jer imamo fond od 30-40 igrača koji igraju po Evropi i to su profesionalci koje možemo lako da uklopimo da naprave rezultat. Sa klubovima treba raditi, pokušati da i mlade igrače uklope u jedan tim i naprave rezultat na evropskom nivou. Nije dovoljno napraviti rezultat samo na srpskom nivou.
Koliko će tome doprineti infrastruktura, stadioni koji se grade i oni koji su najavljeni da će se izgraditi?
– Infrastruktura je veoma važna, sigruno da će Nacionalni stadion i oni drugi koji se grade, kao i svaki drugo objekat, značiti mnogo za napredak i ostvarenje rezultata.
Okosnicu igrača čine momci koji igraju u inostranstvu. Nije bilo poziva za fudbalere iz Superlige Srbije, da li srpska liga ima kvalitet da iz nje izađe reprezentativci?
– Selektor bi trebalo da da odgovor na ovo pitanje, ali i ja ću nešto na ovu temu. Kad pogledamo kojih 25 igrača igra za selekciju, ne znam koga bismo mogli da izostavimo iz te ekipe, a da pozovemo nekog iz naše Lige? Iako smo gledali, pokušavali, mislim da još nisu igrači iz naše lige spremni da nose teret koji zahteva reprezentacija.
Koliko će tome doprineti pravilo bonusa koji zbog regulative dobijaju šansu da igraju? Da li će to doprineti da neko od njih brže sazri, a samimtim da i Savez ima dovoljno materijala da kaže da ima reprezentativca?
– Moramo da napravimo još nekoliko jakih klubova u Superligi. Svi igrači koji igraju u A timu prošli su neki period igranja kroz našu ligu. Njihovo pravo sazrevanje dogodilo se ipak u inostranstvu. Kada bismo mogli da ih zadržimo u zemlji, kao u naše vreme kada smo mi igrali i nismo imali dozvolu da odemo u inostranstvo pre 26-27 godine, onda bismo imali jaču ligu. Nekada je naša liga bila među četiri najjače u Evropi. Klubovi, s druge strane, moraju da prodaju mlade igrače zbog egzistencije, zato nam treba jačanje klubova i u finansijama. To bi zadržalo igrače kod nas i da iz toga onda možemo da crpimo reprezentativce.
Da li može da se napravi neka nacionalna strategija, da se uvedu pravila oko odlaska?
– Teško je to pitanje, postoje zakoni koji su uvezani sa Evropom. Ne pitamo se samo mi, već UEFA i FIFA a tu postoje zakoni i Statuti koji su usklađeni sa njihovim. Ne možemo mi nikome da narednimo sa koliko godina će otići. Postoji sigurno neka strategija da što duže igrači borave u Srbiji.
Odlične rezultate A tima donekle nisu ispratili rezultati mlađih selekcija, pre svega mislimo tu na selekciju do 21 godine. Javnost je navikla na dobre rezultate mlađih kategorija, kako to vidite u budućnosti?
– Lazetić i ja smo analizirali mlađe kategorije i od četiri kategorije tri selekcije su praktično prošle kvalifikacije. “A” selekcija je na Mundijalu, a omladinska i kadetska su u elit rundi kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Samo mlada reprezentacija je imala kiks. Mislim da ćemo sa promenom selektora i stručnog štaba i tu dobiti poboljšanje. Gde nam je bio problem? Igrači imaju malu minutažu u svojim klubovima i to je uticalo najviše da imamo slab rezultat u mladoj selekciji.
Vraćamo se onda na prevremeni odlazak tih mladih igrača u inostranstvo?
– Belgija ima mlade timove koji igraju ligu B timova, gde svake nedelje ti mladi igrači imaju utakmicu. Kod nas ti mladi igrači do 21 igrače nemaju dovoljnu minutažu. Mnogo je igrača iz naše lige u mladoj selekciji.
Da li je rešenje Liga B timova?
– Bilo je pokušaja, ali treba napraviti tu strategiju.
Sledi 2022. godina, ciljevi koji su pred vama, Liga Nacija, pa Mundijal. Kakve su ambicije u ligi nacija?
– U martu prvo imamo dve prijateljske utakmice, vidćeemo koji će rivali biti. Teška je grupa u Ligi Nacija, jako su kvalitetne reprezentacije, respektujemo ih, ali cilj je opet prvo mesto. Moram da potvtrdim to što selektor želi i hoće.
Vidimo neke novine u ligi Nacija od 2024, da li se radujete Južnoamerikancima?
– Mi smo uvek bili evropski Brazilci. Da, gledamo tehnički fudbal na Marakani – zaključio je uiz osmeh direktor reprentacija Srbije.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
