Dijsapora želi da ulaže u poljoprivredu

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević izjavio je na otvaranju Međunarodnog simpozijuma agroekonomista, koji je povodom 60 godina Odseka za agroekonomiju održan na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, da postoji veliko interesovanje i želja naših ljudi u dijaspori da ulažu u poljoprivredu u Srbiji.

Milićević je rekao da je Vlada Srbije zainteresovana da ljudima u rasejanju izađe u susret i olakša im procedure.

– Poljoprivreda je srž našeg društva, i mi u Srbiji imamo bogato nasleđe u ovom privrednom sektoru. Srbija nije samo mesto sa bogatom istorijom u poljoprivredi, već i zemlja koja se trudi da pruži mogućnosti za investitore u ovom sektoru. Naša Vlada je posvećena podršci razvoju poljoprivrede i agroindustrije, kako bi obezbedila održiv rast i prosperitet za naše građane – istakao je Milićević.

On je objasnio da raspoloživo zemljište u Srbiji iznosi 5,3 miliona hektara, od čega se koriste 3,4 miliona hektara.

– Oko 40 odsto našeg stanovništva živi u ruralnim područijima, ali samo 20 odsto radne snage zaposleno je u poljoprivredi. Kada govorimo o spoljnotrgovinskom bilansu u periodu od januara do jula 2023. godine, izvoz hrane i živih životinja iznosio je impresivnih milijardu i 776 miliona evra, dok je uvoz iznosio milijardu i 431 milion evra – naveo je Milićević.

Srbija se, prema rečima Milićevića, istakla u izvozu povrća i voća, žitarica i stočne hrane, a sektor pića i duvana pokazuje potencijal sa izvozom od 585 miliona evra.

– Imamo mnogo aduta u rukavu, povoljan geografski položaj, dobra saobraćajna povezanost, povoljni klimatski uslovi i kvalitet zemljišta, potencijal za proizvodnju bezbedne hrane i organske hrane u ekološkim uslovima, duga tradicija, ali i potencijal za tehnološke inovacije. Dobra osnova za primarnu biljnu i voćarsku proizvodnju i odličan potencijal za budući razvoj poslovanja i proširenje izvoza – rekao je Milićević.

On je zaključio da Srbija pored toga ima i povoljne cene zemljišta i rada, visokokvalifikovanu radnu snagu sa kontinuiranom obukom, dovoljan kapacitet za prozvodnju i preradu, kao i jaku poziciju na regionalnim tržištima, sa visokim izvoznim potencijalom na druga tržišta.

Pročitajte još:

Očekuje se da prosečan prinos kukuruza ove godine bude 6,8 tona po hektaru

U ataru opštine Srbobran počela je žetva kukuruza, ali ratari nisu pođednako zadovoljni prinosima. Na njivama gde nije bilo leda i oluje prinosi se kreću od sedam do osam tona po hektaru, dok je u poljima na kojima je usev stradao od nevremena kukuruza prinos svega tri tone po jutru, a i jedni i drugi kažu da im se, bez obzira na visinu prinosa, troškovi setve ne uklapaju u sadašnju cenu kukuruza. Na Produktnoj berzi Novi Sad kukuruz je koštao 18,3 dinara kilogram, a lane u ovo vreme novim kukuruzom se trgovalo po ceni od skoro 37 dinara. Poljoprivrednik iz […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.