Digitalna demencija podrazumeva proces narušavanja kognitivnih sposobnosti usled prekomjernog korišćenja digitalnih medija, a najviše pogađa adolescente i mlade koji spadaju u grupu „digitalnih urođenika“.
Internet i digitalni mediji postali su dio svakodnevice modernog čoveka, a konstantno korišćenje medijskih blagodati pruža mladima da šire svoje interese, te da svojim veštim digitalnim kompetencijama u kratkom vremenu dolaze do potrebnih informacija.
Zato mnogi, a naročito deca i mladi, nemaju više potrebe da pamte informacije jer znaju da ih u svakom trenutku mogu saznati zahvaljujući nekom od internet pretraživača.
Prenatrpanost informacijama i medijski multitasking mogu dovesti do površnog procesuiranja informacija, smanjene samokontrole, a ostavlja posledice i na radno pamćenje.
Kako broj mladih koji koristi internet i digitalne medije s godinama raste, digitalna demencija mora se uzeti u razmatranje kao potencijalna buduća dijagnoza.
Tehnologija može ponuditi obrazovne sadržaje i interaktivne igre za koje se tvrdi da poboljšavaju kognitivne sposobnosti, ali uprkos tome, dugi sati provedeni pred ekranom i izloženost pasivnom sadržaju mogu sprečiti ili dovesti do nekonvencionalnog kognitivnog razvoja kod dece.
Utvrđeno je da preterana stimulacija novim i uzbudljivim informacijama s ekrana negativno utiče na detetovu pažnju i da može rezultirati smanjenom sposobnošću fokusiranja na određene zadatke.
Adolescenti i deca koja su izložena prekomernom vremenu ispred ekrana mogu imati problema s koncentracijom pri tradicionalnim metodama učenja poput čitanja knjiga ili učestvovanja u aktivnostima u učionici.
Štaviše, brzi i jednostavno dostupni odgovori putem interneta i aplikacija mogli bi obeshrabriti decu u razvoju kritičkog mišljenja i veština rešavanja problema. Tradicionalne metode istraživanja koje uključuju dublje razumevanje i zadiranje u temu ključne su za izgradnju analitičkih sposobnosti.
Konzumacija tehnologije može uticati i na emocionalni razvoj tokom ranog detinjstva i predškolskih godina jer se u to vreme postavljaju temelji za buduću emocionalnu regulaciju i dobrobit.
Izlaganje prekomernom vremenu ispred ekrana i nasilnom ili neprikladnom sadržaju može dovesti do povećane agresije.
Osim toga, ranjiva deca mogu doživeti smanjeno samopouzdanje i osjećaj neadekvatnosti zbog stalnih upoređivanja na platformama društvenih mreža.
Isto tako, brzo i kratkotrajno zadovoljstvo dobijeno korišćenjem digitalnih uređaja može uticati na sposobnost deteta da se nosi s frustracijama i preprekama u situacijama stvarnog života.
Odloženo zadovoljstvo ključna je veština za emocionalnu otpornost i samokontrolu, koja može ostati neusvojena kada tehnologija trenutno zadovolji svaku želju, prenosi portal Čuvaj zdravlje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
