Dezinfekcija opalog lišća u voćnjacima

Infekcije na voćnim zasadima mogu se sprečiti primenom fungicida u određenim vremenskim intervalima tokom cele vegetacione sezone.

Cilj tretmana je da se obezbedi stalno prisustvo fungicida koji onemogućava spore dospele na list ili plod da ostvare infekciju.

Kritičan period suzbijanja je početak vegetacuje, počevši od fenofaze pucanja pupoljaka, pa do precvetavanja. Ukoliko se zaraza spreči na vreme, tokom intenzivnog oslobađanja spora narušava se i prekida primarni ciklus razvića bolesti i nastanka budućeg izvora infekcije do kraja sezone.

Obavezno se vrši dezinfekcija zasada i opalog lista u jesen, i to bi bio početak zaštite za narednu vegetacionu sezonu. Do sada se godinama po navici radio jesenji tretman bakarnim preparatima koji u praksi, ali i dugogodišnjim istraživanjima, nisu davali zadovoljavajuće rezultate u zaštiti od biljnih bolesti u ovoj fazi. Takođe, imaju i štetan efekat jer taloženjem bakra u zemljištu smanjujemo i aktivnost mikroorganizama u njemu.

Povećanjem količine bakra u zemljištu smanjuje se apsorpcija određenih mikroelemenata koji su neophodni biljkama. Izostavljanjem ovog tretmana smanjićemo troškove u proizvodnji što je jako bitno uzimajući u obzir niske otkupne cene većine voćnih vrsta.

Razmatrajući neefikasnost, štetnost i ekonomski trošak jesenjeg tretmana voćaka bakrom preporučuje se alternativno rešenje u vidu tretmana opalog lišća 5% rastvorom uree. Naime, kod jabuke, višnje i sorti šljive koje imaju problem sa rđom, ovo bi trebalo da se uvede kao redovna praksa. Prouzrokovači pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke, ljubičaste pegavosti lista višnje i rđe šljive prezimljavaju u opalom lišću, te je radi smanjenja infekcija u sledećoj godini neophodno njihovo uništavanje.

Preporuka je da se, pošto opadne 95% lista sa stabala, a pre jesenjeg đubrenja, uradi tretman opalog lišća u prizemnom sloju sa ratvorom uree 5-7% i količinom tečnosti od 400-600 litara po hektaru. Ovim tretmanom se uništavaju prezimljujuće forme patogena i dobija korisna razgrađena organska materija koju biljke koriste kao hranu.

Pročitajte još:

Od maline u Srbiji živi pola miliona ljudi

SRBIJA – Skupa proizvodnja, loš sadni materijal i problem sa otkupom, okupili su malinare oko izrade Nacionalne malinarske strategije od 2022. do 2025. godine. Kažu da je ovo prvi put da su probleme, ali i rešenje na isti način sagledali struka i nauka kao i predstavnici izvoznika i resornog ministarstva, te će po formiranju nove […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.