NOVI SAD – Blizu 100.000 različitih vrsta drveća krasi Novi Sad i okolinu, a među njima je i deset najdugovečnijih stabala.
Kako kažu iz JKP “Gradsko zelenilo” pojedina stabla imaju više od 200 godina, te su se kao takva u listu “deset veličanstvenih” izdvojila dva najstarija registrovana hrasta u centralnom delu spomenika prirode Kamenički park. To znači da su zasađeni pre početka 19. veka, kada je park formiran kao bašta dvorca vlastele Karočanjijevih.
– Blagovremeno smo uradili sve što je bilo potrebno da hrastovi u Kameničkom parku ostanu u najboljoj formi – objašnjava direktor “Gradskog zelenila” Miloš Egić. – Orezane su i uklonjene prelomljene i trule grane, kao i one koje su nepravilno usmerene, te se tako postigla simetrija i stabilnost krošnje. Čeličnim sajlama pojačani su krošnja i deblo, na kome su zalečeni nastali otvori. Radnici pažljivo brinu i o dudu na Čeneju, starijem od 210 godina, a smatra se jednim od najstarijih živih predstavnika svoje vrste van granica našeg grada. Zato zaslužuje posebnu pažnju kao genetska baza te nekadašnje tipične vrste za Vojvodinu.
U gradu postoji još osam stabala koja imaju više od veka, a svojim stoletnim vršnjacima se na listi tako pre nekoliko godina pridružio hrast lužnjak na Petrovaradinskoj tvrđavi, koji je dobio status spomenika prirode treće kategorije, tvrde iz pomenutog preduzeća. Iz “Zelenila” poručuju da je važan jer je autohtona vrsta i odlikuju ga impozantne dimenzije i autentičnost, te sa ponosom stoji ispred zgrade Akademije umetnosti.
– Još tri najstarija stabla su dobila status spomenika prirode i to ispred ulaza u hotel „Park” raste stablo ginka starije od sto godina, koje je veoma vitalno i spada u očuvanije primerke vrste – rekao je Egić. – A tu su i stablo tise u Ulici Miroslava Antića i koprivića u dvorištu Galerije „Pavle Beljanski“, koje se izdvaja među tamošnjim koprivićima.
Preostalih šest počasnih stabala dobila su zaštićeni status još u vreme komunizma, ističu iz „Gradskog zelenila”. Navode da je to platan u dvorištu letnjikovca nekadašnje Eparhije bačke, koje je zasađeno u isto vreme kada su udareni temelji građevine. Među najstarijiim novosadskim drvećem verovatno je napoznatiji koprivić u centru Novog Sada, u Ulici Modene, koje je pre 130 godina postalo deo nekadašnjeg drvoreda u Ulici Ilije Ognjanovića i danas uživa posebnu naklonost Novosađana. Pre nekoliko godina sa sveopštom pažnjom praćeno je njegovo lečenje od gljive truležnice.
– Nešto stariji od koprivića je američki platan u dvorištu Poljoprivredne škole u Futogu, inače veoma redak primerak, stariji od 140 godina – objašnjava Egić, dodavši na listu “najdugovečnijih deset” nešto mlađi platan u dvorištu OŠ “Miloš Crnjanski“. U dvorištu kasarne „Dr Arčibald Rajs“ ušuškan je javorolisni platan, koje je pravi lepotan među starcima sa svojom kuglastom krošnjom. Star je 140 godina.
O spomenicima prirode brinu stručnjaci i zaposleni JKP “Gradsko zelenilo“ kroz redovni monitoring stabala, na osnovu čega se planiraju potrebne mere nege. Najčešće se to odnosi na uklanjanje suvih grana i podrasta, tretiranje adekvatnim sredstavima za zaštitu bilja.
Lista „deset veličanstvenih“ kompletirana je pretprošle godine, kada je “Gradsko zelenilo” okončalo proceduru stavljanja pod zaštitu još četiri najstarija stabla koja su zasluženo dobila status spomenika prirode treće kategorije. Tako je pažnja koja je i pre toga posvećivana doajenima među novosadskim drvećem dobila i zvanični pečat izuzetnosti: država je njihov nadzor i negu zvanično proglasila za prioritet. Za razliku od drugog novosadskog drveća, veterani podležu obaveznoj redovnoj inspekciji i potrebnim hitnim i temeljnim intervencijama.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
