Naučnici primećuju da je ekcem postao globalni zdravstveni problem. Jedan oblik ekcema, atopijski dermatitis, pojavljuje se čak tri puta više među decom nego tokom sedamdesetih godina prošlog veka. „Učestalost ekcema poslednjih decenija se povećala pre svega pod uticajem načina života i okolne sredine, a pogotovu posle pandemije Kovid 19. Došlo je do povećane pojave kontaktnog ekcema, zbog česte upotrebe sredstava za pranje i dezinfekciju“, kaže za RT Balkan dermatolog Dimitrije Karabahčiev.
„Ekcem je bolest koja menja život i mora se shvatiti ozbiljno. Dok su njegovi uzroci još uvek nejasni, za sada znamo da pacijenti imaju ili genetske predispozicije ili su nastali kao posledica uticaja iz životne sredine, a da alergeni i stres provociraju njihovo izbijanje na koži“, kaže doktor Gaj Vebster, dermatolog.
Ova hronična bolest pogađa ljude širom sveta. Istraživači još uvek pokušavaju da shvate ko je pod najvećim rizikom od ove kožne bolesti i koji faktori utiču na njegovu učestalost. Istraživanje, koje je obuhvatilo 14 zemalja i koje je uključivalo 100.000 dece i adolescenata u svoju analizu, dokazalo je da oko 6 posto dece i adolescenata trenutno ima simptome ekcema, a otkriven je i porast rasprostranjenosti ali i pojave njegovih težih oblika. Istraživači procenjuju da se učestalostpovećala tokom protekle decenije u ovim starosnim grupama, a najčešće se pojavljuje u vidu atopijskog dermatitisa.
U cilju ispitivanja, oni su koristili anketu da saznaju koliko je ekcem učestao, koliko je ozbiljan i koliko je prisutan tokom života ispitanika.
Čak 60 posto dece razvije simptome ekcema tokom prve godine života, a neka deca ga prerastu do odraslog doba. Bebe i mala deca sa atopijskim dermatitisom stalno se češu, koža im je iziritirana, pa se zbog toga bude i po nekoliko puta tokom noći, što utiče ne samo na njih, već i na njihove roditelje i čitave porodice.
Lekari navode da atopijski dermatitis prate i drugi problemi – čak 30 posto više anksioznosti, depresije i poremećaja spavanja, nego kod osoba koje nemaju problema sa ekcemom. Deca koja pate od atopijskog dermatitisa često imaju problema sa poremećajem pažnje (12 posto), sklona su razvoju anksioznosti, depresije.
Šta uzrokuje ekcem i dermatitis
Tačan uzrok atopijskog dermatitisa i ekcema nije poznat, ali se za sada pokazalo da nekoliko faktora mogu da doprinesu stvaranju ekcema:
Imuni sistem – Ukoliko imate ekcem, vaš imuni sistem preterano reaguje na male iritanse ili alergene (okidače) iz okruženja. Kada ste u kontaktu sa ovim „okidačima“, vaš imuni sistem pretpostavlja da su oni napadači, poput bakterija ili virusa, koji mogu da naškode vašem telu. Kao rezultat toga, okidači aktiviraju prirodni odbrambeni sistem vašeg tela. Odbrana vašeg imunološkog sistema je stvaranje upale. Upala uzrokuje simptome ekcema na vašoj koži
Geni – Veća je verovatnoća da ćete imati ekcem ako u vašoj porodici postoji istorija ekcema ili dermatitisa. Takođe ste pod većim rizikom ako postoji istorija astme, polenske groznice i/ili alergija. Uobičajene alergije uključuju polen, dlaku kućnih ljubimaca ili hranu koja izaziva alergijsku reakciju. Takođe možete imati genetsku mutaciju koja uzrokuje da zaštitna funkcija vaše kože ne funkcioniše kako bi trebalo
Okruženje – U vašem okruženju postoji mnogo toga što može da iritira vašu kožu. Neki primeri uključuju izlaganje dimu od cigareta, zagađivačima vazduha, grubim sapunima, tkaninama kao što je vuna i nekim proizvodima za negu kože. Niska vlažnost (suv vazduh) može uzrokovati da vaša koža postane suva i da počne da svrbi. Toplota i visoka vlažnost mogu izazvati znojenje i to može pogoršati osećaj svraba
Emocionalni okidači – Vaše mentalno zdravlje može uticati na zdravlje vaše kože, a pre svega visok nivo stresa, anksioznosti ili depresije
Ekcem karakteriše upaljena, suva koža koja se ljušti i svrbi. Kod odojčadi i male dece, obično zahvata lice i vlasište, ali može da pokriva sve oblasti osim područja pelena. Kod odraslih i tinejdžera najčešće se javlja upaljena koža, koja je suva i može biti zadebljana, a uglavnom se pojavljuje na rukama, vratu i grudima, u pregibu lakta, zadnjoj strani kolena i oko skočnih zglobova. Svrab je toliko intenzivan da se mnogi pacijenti češu, dok ne prokrvare. To dovodi do pucanja i ljuštenja kože, što povećava rizik od infekcije.
Dermatolozi navode da je ključna pomoć za pacijente, sprečavanje ili odbrana od upale. Planovi lečenja su zasnovani na starosti pacijenta, težini simptoma i opštem zdravlju. Generalno, dermatolozi će pacijentima dati informacije o izbegavanju uobičajenih iritansa kao što su parfimisane kreme i losioni, kao i gruba, uska odeća ili neki materijali kao što je to vuna. Takođe, lekar će preporučiti pravilne tehnike kupanja i hidratacije i kako se najbolje nositi sa nekontrolisanim faktorima kao što su ekstremne promene temperature. Trenutne opcije lečenja uključuju topikalne steroidne kreme, antihistaminike, oralne antibiotike i terapiju ultraljubičastim svetlom.
„Postoji relativno novija generacija antiupalnih lekova, koji su za razliku od kortikosteroida bezbedniji, i za kratkotrajnu i za dugotrajnu upotrebu. Što se tiče kortikosteroida, ne treba ih izbegavati, ne treba se plašiti i stigmatizovati ih. Njih samo treba pravilno koristiti i pravilno dozirati, odnosno, lekar, pre svega specijalista dermatolog mora da prati njihovu upotrebu“, kaže dermatolog Karabahčiev.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
