Dermatolozi tvrde da ove 4 namirnice isušuju kožu: Treba da se izbegavaju, a posledice njihove konzumacije mogu da budu dugoročne

Svako ko pati od suve kože zna za neprijatne simptome: koža je crvena, zategnuta i neprijatno svrbi i/ili pecka. Ljuspice kože i suve mrlje čine rutinu šminkanja igrom strpljenja. Nežni pilinzi i bogate kreme pomažu na kratko vreme vizualno da se ujednače suva područja. Ali, nažalost, neprijatne mrlje brzo se opet vraćaju i ponovno počinje začarani krug suve kože, osećaja napetosti i stalnog mazanja kremom. Ali, šta se zapravo događa kada koža pokazuje da joj je potrebna hidratacija?

Kad je koža suva znači da nema dovoljno vlage ili lipida (materije nalik mastima, netopive u vodi) kako bi održala svoju funkciju barijere, objašnjavaju dermatolozi. Može da se čini grubom, da se ljušti, da daje neprijatan osećaj zategnutosti, a i često je sklonija crvenilu i iritaciji. Na suvoj koži takođe se jasnije vide bore. Ali, ako postoji dehidratacija u slojevima kože, to nije samo vizualni problem.

Suvoća takođe oštećuje najveći organ koji deluje kao zaštitni štit za telo. Kada je kožna barijera oslabljena i oštećena, to daje priliku bakterijama i drugim patogenima da napadnu. Dugoročno, suva koža može da dovede do bolne upale, ekcema koji svrbi ili drugih kožnih bolesti.

Razlozi za suvu kožu: ekstremni vremenski uslovi, UV zračenje, stres (hormoni stresa poput kortizola napadaju zaštitni sloj kože), često tuširanje ili kupanje vrućom vodom, proizvodi za negu poput sapuna za telo koji zbog svojih sastojaka isušuju kožu, suvi vazduh za grejanje ili boravak u klimatizovanim prostorijama, genetska predispozicija, poodmakle godine i hormonski uzroci…

Još jedan, često podcenjeni element u razvoju suve kože su naše prehrambene navike. A ono si što jedeš, takođe važi i za kožu. Dakle, ono što završi na našim tanjirima i u našim čašama može presudno da utiče na stanje naše kože. To postaje posebno jasno na primeru alkohola.

Evo koje to namirnice isušuju kožu:

Alkohol
Nije samo jetra ta koja stenje kada se prečesto piju alkoholna pića. Naime, od alkohola dolazi do dehidratacije, tvrde stručnjaci.

Posledice zabavne večeri uz vino ili koktele često su suva koža i bledi ten. Ali, to nije sve: konzumacija alkohola takođe podstiče nastanak pigmentnih mrlja i opekotina od sunca.

Antioksidansi, između ostalog, štite našu kožu od oksidativnog stresa uzrokovanog UV zračenjem i drugim uticajima. Međutim, alkohol veže na sebe antioksidanse u telu. Zbog toga više ne mogu da ispune svoj zadatak. Ako želite da učinite nešto dobro za svoju kožu, trebalo bi da manje pijete alkohol ili da sebi barem priuštite čašu vode uz piće.

Pića koja sadrže kofein
Kofeinska pića, poput kafe ili energetskih napitaka, takođe loše utiču na ten. Pretpostavka da kafa dehidrira telo je opovrgnuta od struke, ali tačno je da kofein ima diuretski učinak.

Ali, to ne znači da takođe uklanja vodu iz tela. Britansko istraživanje pokazalo je da osobe koje redovno piju kafu ne izlučuju više vode dnevno od osoba koje izbegavaju taj napitak. Uprkos tome, kofein može da isuši kožu – doduše posrednijim učinkom.

Kofein nam, posebno ako se poslepodne počastimo kapućinom ili espresom, znatno otežava da zaspimo nekoliko sati kasnije. A, prema istraživanju, samo dve noći lošeg sna mogu imati jasno vidljive posledice na izgled kože jer telo u tom stanju gubi više vode i manje je u stanju da opskrbi kožu vlagom.

Nemirne noći sa lošim snom dokazano negativno utiču na regeneraciju kožne barijere i uzrokuju prerano starenje kože. Osim toga, kofein je stimulans i izaziva oslobađanje hormona stresa. Na primer, hormoni stresa takođe mogu da spreče zaceljivanje rana ili da podstaknu upalu, tvrde stručnjaci. Ako se ne želite da se odreknete ukusa kave, možete da odaberete verzije bez kofeina.

Šećer
Komad čokolade, nekoliko gumenih medvedića, po koji keks… Mali slatki gresi mogu da poprave raspoloženje, ali su otrov za kožu.

Šećer može da podstakne upalne procese u telu i da utiče na zdravlje kože, što za uzvrat može da dovede do suvoće, objašnjavaju stručnjaci.

Šećer takođe negativno utiče na proizvodnju kolagena. Kolagen je neophodan za regeneraciju kože i osigurava elastičnost kože. Naravno, slatke poslastice, poput kolača, čokoladica ili keksa, sadrže vrlo veliku količinu šećera. Ali, navodno i zdrave zamene za šećer, poput sirupa od urme, meda i sirupa od agave ili prerađene hrane, poput kečapa ili gotovih jela, takođe su prave šećerne bombe. Zato mogu imati slične učinke na kožu kao i poslastice.

Za blistavu kožu sa optimalnim nivoom vlažnosti trebala bi pažljivo da pratite unos šećera i da se oslanjate na prirodnu i neprerađenu hranu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje unos najviše 10 posto dnevnih energetskih potreba u obliku slobodnih šećera. Još je bolje smanjiti količinu šećera na pet posto. To odgovara količini od 25 grama šećera dnevno ili oko šest kašičica.

Brza hrana i višestruko prerađena hrana

Nije novost da brza hrana nije dobra za zdravlje. Ali, popularna hrana poput hamburgera, pizze, pohovanog sira i slično ne čini ništa dobro našoj koži.

Brza hrana često sadrži velike količine konzervansa. Oni podstiču upalu u telu i imaju negativan učinak na zdravlje kože, kažu stručnjaci. Transmasti, koje se nalaze u prženoj hrani, pecivima, sladoledu ili čipsu, nisu nimalo bezopasne: oštećuju barijeru kože, što narušava sposobnost kože da zadrži vlagu.

Posledice su svhe mrlje, ljuspice, svrab i crvenilo. Budite oprezni sa određenim dijetama i načinima ishrane.

Osim raznih namirnica, do suve kože mogu dovesti i određene dijete i načini ishrane, posebno ako su siromašne zdravim masnoćama i nutrijentima. Osobe koje slede dijete s niskim udelom ugljenih hidrata ili keto dijete trebalo bi da se pobrinu da unose dovoljno zdravih masnoća poput onih koje se nalaze u avokadu, orašastim plodovima i semenkama, kao i u hrani bogatoj vodom, savetuju stručnjaci.

Ako želite da podržate svoju kožu ne samo pravilnom ishranom, nego i pravilnom negom, trebalo bi da se oslonite na vrlo specifičnu kombinaciju masnoće i vlage. Hidratantni sastojci poput hijaluronske kiseline unose vodu u kožu, dok masni proizvodi poput ulja ili krema s lipidima pomažu da se zadrži vlaga i ojača kožna barijera, kažu stručnjaci, prenosi Miss7. Oba aspekta treba uzeti u obzir u uravnoteženoj rutini nege kože.

Tagovi:

0 Komentari
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.