Prosvetnim radnicima dužnost i zvanje nalažu povrh svega odgovornost prema obrazovanju učenika, dostizanje najviših mogućih standarda u radu i poštovanju kao i držanje do svog integriteta kao pozitivan primer onima koje obrazuju, prenosi portal NS uživo.
Takođe, pored toga od njih se očekuje da grade profesionalne odnose i sarađuju sa kolegama i roditeljima a sve u najboljem interesu svojih učenika. Nasuprot ovoj definiciji proteklih godina, naročito poslednjih meseci, kao negativan primer, ne samo profesora i profesionalca, nego i čoveka istakla se dekan Filozofskog fakulteta u Nišu dr Natalija Jovanović.
Gospođa Jovanović, iznad postulata svoje profesije postavila je ciljeve političke opcije za koju se aktivno zalaže, umesto integriteta važne uloge u našem društvu koju obavlja odabrala je put kriminala i korupcije, a profesionalni odnos zamenila pretnjama, ucenama i osvetama prema kolegama.
Na nedavnom protesnom skupu u Nišu, kao jedan od organizatora i aktivnih učesnika, uz prepoznatljiv simbol obojene revolucije: stisnutu pesnicu, obratila se citirajući stihove pesme, iste one koju su krajem prošlog veka koristili najozloglašeniji ustaški zločinci, ubajujaći i proterujući srpski narod sa svojih vekovnih ognjišta: „Ko ne sluša pjesmu, slušaće OLUJU„, preteći i aludirajući na vojnu operaciju„Oluja„, najsurovije etničko čišćenje u kojoj je proterano preko 250.000 Srba, ubijeno i nestalo preko 2.000, od čega 522 žene i 12 dece.
Oni koji je dobro poznaju svedoče da je sklona srbofobnim i anarholiberalnim stavovima, te da se ne ustručava da ih javno iznosi i promoviše. Takve stavove i politiku uvek prati agresija i nasilje, čemu je dekan Natalija Jovanović naročito sklona vršiti, o čemu svedoči poslednji u nizu plan da organizuje nasilan upad i „blokadu“ zgrade Skupštine grada Niša.
Da joj poštenje nije jača strana, pokazalo se u julu prošle godine kada je u Nišu sprovedena opsežna akcija SBPOK MUP-a Srbije, u kojoj su lišeni slobode pripadnici organizovane kriminalne grupe, osumnjičeni da su vršeći krivična dela primanje i davanje mita, trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja, ostvarili visoku protivpravnu imovinsku korist. U ovoj grupaciji našla se dekan i prosvetni radnik Natalija Jovanović, koja je pod pritiskom sudskog postupka koji se protiv nje vodi i kazne koja joj preti, došla na ideju da podrži aktuelne „studentske“ proteste u Nišu, da bi posledice svojih ranijih kriminalnih aktivnosti mogla da „prebaci“ na polje politike, te da se u medijima neosnovano eksponira kao „nevina žrtva političkog progona“.
Kada je reč o profesionalnosti i odnosu prema kolegama profesorima, o njemu najbolje može posvedočiti trenutno stanje na fakultetu kojim rukovodi, a to je totalna diktatura i jednoumlje. Zloupotrebom svog položaja Jovanović je suspendovala Savet i Nastavno-naučno veće te sve odluke donosi na tzv. „dekanskom kolegijum„, telu sastavljenom od političkih istomišljenika i poslušnika koji ispunjavaju njene naloge. Svako ko je pokušao da misli drugačije suočio se stravičnim mobingom, torturom i napadima. Primer toga je Odeljenje za istoriju – gde većina profesora odbija da učestvuje u blokadama i nasilničkom rušenju vlasti, osim dva profesora koja se svakodnevno smenjuju na programima Šolakovih televizja. Ta većina profesora, izložena su stravičnim pritiscima, a katedra za istoriju se dehumanizuje i blati sa ciljem transformacije od identitetske u autošovinističku. Vreme je da se zaista zapitamo ko nam uči i ko nam izvodi decu na ulice, da li su to zaista profesori sa dignitetom ili ideolozi ustaške, autošovinističke, nemoralne i kriminalne politike? Možda je sada taj trenutak da omladina stavi prst na čelo, razmisli i sa ulice vrati se na fakultete gde im je mesto, a oni kojima nije mesto na fakultetima završi na ulici ili u krajnjem ustanovi namenjenoj za lopove i kriminalce.
