Oživljavanje jedne od najređih rasa na svetu, koja je gotovo izumrla kad je postala izvor hrane gladnoj posleratnoj Evropi, traje i danas, a uzgajivači ne dozvoljavaju da se njena krv meša sa krvlju drugih konja
Poni dejls ima neslavno zvanje “kritično ugrožene“ rase konja.
Fond za preživljavanje retkih rasa u Velikoj Britaniji objavio je da u ovoj zemlji ima manje od 300 registrovanih ženki dejls ponija, koje se koriste u uzgoju.
Šezdesetih godina prošlog veka, entuzijasti rase koristili su pastuve fel ponija da bi sačuvali njegovog dejl rođaka. Dejls je i dalje malobrojan, sa manje od 1.000 grla širom sveta.
Dejls poni je inteligentan, snažan i prijateljski nastrojen konj.
Njegov prosečan životni vek je od 25 do 30 godina.
Veoma je cenjen zbog izdržljivosti, u čemu podseća na planinskog konja. Koristi se u kombinovanoj vožnji i za rekreativno jahanje.
Postanak rase i teškoće preživljavanja dejls ponija
Rasa je nastala u severnoj Engleskoj, gde je korišćena tokom iskopavanja olova. Kad je železnica postala glavni način transporta u rudarskoj industriji, ovaj poni je našao posao na brdovitim farmama, služeći za jahanje i vučenje kočija.
Tokom svetskih ratova, bio je regrutovan u britansku vojsku da nosi oružje. Ovo je bio opasan posao i mnogi dejlsovi su poginuli. Većina preživelih je ostala na evropskom kopnu, a nakon Drugog svetskog rata, mnogi konji su okončali živote, jer su postali hrana gladnim Evropljanima.
Do 1955. godine, samo četiri ždrebeta su registrovana u udruženju rasa, a entuzijasti dejlsa shvatili su da je rasa u kritičnom stanju. Tri pastuva fel ponija korišćena su 60-ih godina 20. veka da pomognu u oživljavanju rase. Do 1971. dejls je spasen od izumiranja, a 1991. dvanaest ponija je uvezeno u Kanadu. Do 1994. u SAD su uvezene još četiri ždrebeta, a 1999. oko 60 ponija je ubeleženo u rodovnik Severne Amerike. Njihova globalna populacija danas je manja od 1.000 grla.
Izgled, temperament i zdravlje dejls ponija
Dejls poni je visok oko 150 cm i ima snažnu, kompaktnu građu, guste, ravne kosti i lepršave grivu i rep. On ima tvrda, okrugla velika kopita i jake noge. Boja dlake dejlsa je pretežno crna ili tamnosmeđa, ali neka grla su siva, zelenkasta i samo ponekad crvenkasta. Prihvatljive su bele oznake na glavi u vidu zvezde i/ili kraka, dok pruge, mrlje i belo obojena njuška nisu dozvoljeni. Na zadnjim nogama mogu se javiti bele “kocke”.
Dejls ima prepoznatljiv kas i veoma je cenjen zbog hrabrosti, inteligencije i mirnog temperamenta.
Ždrepci dejls kobila i pastuva koji nisu čistokrvni se ne upisuju u registar, pošto matična knjiga rase želi da promoviše uzgoj originalnih dejls ponija.
Dejls je nosilac fatalne recesivne genetske bolesti – sindroma imunodeficijencije ždrebeta. Obolela ždrebad, koja naslede gen od oba roditelja, isprva izgledaju normalno, ali im je imuni sistem ugrožen i postanu anemični, što dovodi do neizlečivih infekcija i uginuća u roku od samo tri meseca.
Genetski test za otkrivanje ovih problema je razvijen 2010. godine i tada je otkriveno da oko 12 posto populacije dejlsa u Velikoj Britaniji nosi problematični gen.
Stoga genetsko testiranje omogućava uzgajivačima da izbegnu parenje roditelja, ako oba nose loš genetski materijal.
Uživajte u jednom od malobrojnih snimka ove retke i lepe rase ponija!
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
