BRISEL – Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je danas da će država pomoći Hemijskom fakultetu, kao i celom kompleksu prirodnjačkih fakulteta, pre svega u pogledu sprovođenja mera energetske efikasnosti.
Ona je rekla da je s Hemijskim fakultetom, koji ima velika dugovanja za struju i grejanje i preti mu zatvaranje, Ministarstvo rudarstva i energetike već neko vreme u dijalogu, kao i sa drugim prirodnjačkim fakultetima koji se nalaze u tom kompleksu.
„Razgovarali smo s njima kako bismo im, pre svega, pomogli da sprovedu mere energetske efikasnosti, što će im na srednji i dug rok obezbediti i manju potrošnju energije i samim tim manje račune“, navela je ministarka. Ona je istakla da je to slučaj sa mnogim javnim zgradama u Beogradu i širom Srbije. „Radimo na unapređenju energetske efikasnosti i već smo razgovarali sa Hemijskim fakultetom o uključivanju u programe koje sprovodimo da bismo što pre mogli da dođemo do odgovarajućih rešenja“, navodi ministarka.
Đedović Handanović je napomenula da to traži vreme, ali da je prvi cilj da se počne već ove godine sa zamenom stolarije.
„Veliki je to kompleks, koji iziskuje i neku faznu rekonstrukciju da bi bio kompletno urađen i u potpunosti energijski saniran, ali nastavićemo da s njima razgovaramo da bismo došli što pre do održivih rešenja da oni mogu da se sve to saniraju i da onda imaju manje račune“, navela je ona.
Ministarka je poručila svima, i građanima i privredi, da račune moraju da izmiruju i da u tom smislu nađu odgovarajuća rešenja. „A mi smo tu da ih podržimo sa merama energetske efikasnosti“, naglasila je ona. Zbog neplaćenih računa, Hemijski fakultet je svojevremeno bio zatvoren, a sada redovno plaća višemilionske račune za grejanje i struju, ali uprkos tome očekuju da pomogne država, jer su računi za struju i grejanje veći od dotacija.
Predstavićemo naš plan energetske tranzicije na samitu u Briselu
„Jasno je da je reč o značajnom samitu, samim tim što je prvi, što se održava ovde u Briselu i što je privukao ogroman broj šefova država, i sa istoka i sa zapada, a sve to i govori u prilog tome da nuklearna energija, kao tema uopšte, dobija na značaju u raznim zemljama sveta i onim koji već koriste nuklearnu energiju i onim koji je ne koriste ili koji možda razmišljaju“, navela je ministarka.
Ona podseća da je bilo mnogo debata u prošlosti u Evropi o tome koliko je nuklearna energija zaista zelena. „Samim tim što nije fosilno gorivo i emituje manje CO2, to je značajno za proces dekarbonizacije kojima mnoge zemlje teže, pa mislim da treba sagledati šta će se o tome pričati“, ističe Đedović Handanović. Ona napominje da mnoge zemlje rade na novim, naprednim, manje rizičnim i jeftinijim tehnologijama poput Amerike, Britanije, Francuske, koje prednjače u razvoju tih novih tehnologija. „U kontaktu smo sa svim tim predstavnicima razvoja i u našim strateškim dokumentima smo razmatrali i opcije nuklearne energije kao izvora bazne energije, iako će gas će još neko vreme sigurno biti prelazno gorivo, ali to je ipak fosilno gorivo“, kaže ministarka. Prema njenim rečima, mnoge finansijski institucije već sada ne žele da finansiraju gasna postrojenja i nove gasovode.
„Mi ćemo nastaviti da se oslanjamo na gas, ali u postepenom izlasku, koji će trajati određeno vreme, jer to traži velika sredstva, kao i kada je ugalj u pitanju“, navodi ministarka. Ona ističe da bi bilo više obnovljivih izvora energije u Srbiji, to iziskuje i vreme i finansijska sredstva. „Kako da u perspektivi do 2050. godine obezbedimo dovoljne izvore bazne energije, to je ono što sve zemlje zanima, naravno i Srbiju, a mi smo tu smo da čujemo sve predloge i da aktivno učestvujemo u dijalozima i da vidimo kojim pravcem u narednim decenijama ćemo se i mi kretati“, napominje Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, Srbija ima dve opcije: gradnja nuklearke ili suvlasništvo sa nuklearkom u Mađarskoj. „Imamo mnogo suseda koji već imaju nuklearni program, a ono što je za nas bitno je svakako da osluškujemo šta se dešava u različitim zemljama, koje su opcije najbolje, koliko one koštaju, koliko treba vremena za njih i da jednostavno budemo spremni ukoliko za to bude potreba i kada dođe vreme i sa obrazovnim kadrom, jer to je prvi uslov i preduslov, ali i sa svim onim strateškim preduslovima i neophodnom razvoju i dokumentacijom, kao i sa svim onim što prati razvoj bilo kakvog projekta, pa i potencijalnog nuklearnog programa“, naglasila je ministarka. Poručila je da je bitno sagledati sve, i koristi i troškove, i videti koje su to najbolje opcije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
