logo transparend vojvodina uzivo

,

Đedović: Energetska tranzicija i nezavisnost, dva glavna zadatka u energetici

BEOGRAD – Energetska tranzicija i energetska stabilnost i nezavisnost su naša dva glavna zadatka u oblasti energetike, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije Dubravka Đedović i navela da je neophodno obezbediti put ka čistijim izvorima energije, a sa druge strane energetsku sigurnost i nezavisnost.

„Mi se velikim delom oslanjamo na energiju dobijenu iz uglja a ubuduće ćemo morati da jačamo naše hidro potencijale jer raste privredna proizvodnja u našoj zemlji i biće nam potrebno da što više struje proizvodimo iz domaćih kapaciteta kako bismo zadovoljili potrebe i privrede i građana“, rekla je ministarka na otvaranju Beogradskog energetskog foruma (BEF 2023).

Đedović je navela da se radi na više frontova a jedan je usvajanje plana prioritetnih investicija u energetici vredan više od 15 milijardi evra, od čega je više od 10 milijardi namenjeno za nove energetske kapacitete.

Istakla je da će se to raditi sa strateškim partnerima pre svega iz Evropske unije, SAD, Kine i regiona i navela da se radi o više projekata kao što su samobalansirajuće solarne elektrane velikog kapaciteta, čak do jedan gigavat, do izgradnje nove hidroelektrane (HE) Bistrica i razmatranja izgradnje Đerdap III, odnosno da li je to tehnički i finansijski opravdano.

Navela je da se planira izgradnja solarne energije Morava, vetroparka Kostolac, Vlasinske HE ali i revitalizacija postojećih hidroelektrana.

„Moramo da sarađujemo sa komšijama iz regiona, pa gradimo gasni interkonektor sa Bugarskom koji će nam omogućiti da imamo više gasa, sa Republikom Srpskom gradimo hidrokapacitete pre svega HE Buk Bijela, gde su pripremni radovi počeli i treba da se nastave kada bude odabran najbolji ponuđač“, istakla je Đedović.

Dodala je da je neophodno da razmišljamo kako da na putu ka Evropskoj uniji ostvarimo i naš cilj a to je da se do 2050. godine više ne oslanjamo na proizvodnju električne energije iz uglja već da napravimo plan kako da pređemo na čistije i zdravije izvore energije.

Prema njenim rečima do kraja ove godine biće usvojen nacionalni energetski klimatski plan i strategija razvoja energetike do kraja 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine koji treba da nam daju odgovore na mnoga pitanja koja nisu laka jer imaju i finansijske i socijalne posledice.

Najavila je da bi u naredne tri, četiri nedelje Vlada Srbije trebalo da usvoji listu prioritetnih investicija.

Ukazala je da bi sve zemlje regiona, pa i Srbija, trebalo svoju pažnju i aktivnosti da usmere ka otpornosti energetskih sistema i diversifikaciji izvora snabdevanja, kao i da su energetska tranzicija i sigurno snabdevanje jednako važni u ovom trenutku.

„Naša planiranja idu ka cilju da imamo udeo od 45 odsto obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji struje. Hidropotencijal nam je veliki ali razvoj ostalih obnovljivih izvora mora da bude brži“, naglasila je Đedović.

Dodala je da je zakonskim izmenama omogućeno da investitori proizvodnje struje na sunce i vetar imaju sigurnost da planiraju projekte na duži rok.

Prema njenim rečima plan je da se narednih godina utrostruče kapaciteti iz OIE i da sa sadašnjih 550 megavata dođemo do oko 1500 megavata u narednim godinama, kroz aukcije koje bi trebalo uskoro da se raspišu.

„Potrebno je još da se unapredi upravljanje našim ključnim energetskim kompanijama. Već smo dosta uradili jer je donet novi statut EPS-a i promenjena pravna forma što je odlagano više od 10 godina. Neophodne su promene ako želimo da naše kompanije budu nosioci novog investicionog ciklusa“, rekla je ministarka i najavila usvajanje izmena Zakona o energetici.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić je istakao da je Republika Srpska sada u velikom investicionom naletu kada je reč o izgradnji novih energetskih objekata.

„Sada imamo zaključene ugovore, dobijene koncesije za projekte vrednosti veće od tri milijarde konvertibilnih maraka. Naša je procena da ćemo sve te projekte moći da realizujemo u narednih pet godine“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, važan nosilac izgradnje takvih objekata je Elektroprivreda Republike Srpske koja će graditi hidroenergetske objekte, solarne i vetro elektrane ali da će oko 65 odsto izgradnje ovih objekata podrazumevati angažovanje investira koji dolaze izvan prostora Republike Srpske odnosno Bosne i Hercegovine.

„Zbunjeni smo onim što se dešava u Evropi, a to je da ona ne obaveštavajući bilo koga i ne tražeći bilo čiju saglasnost kao što je Sekretarijat Energetske zajednice, aktivira davno ugašene termolektrane sa ogromnim kapacitetima i tako narušava klimatsku politiku koja se u ovom trenutku provodi u Evropi“, istakao je Đokić

Ministar energetike Bugarske Rosen Hristov je istakao da su u sektoru energetike poslednjih godina a naročito prošle prisutni veliki izazovi a oni su se protegli i na ovu godinu.

„Zato su ovakvi forumi važni, da se priča o kreativnim rešenjima koja će biti primenjena u regionu i šire“, rekao je on i dodao da se izazovi odnose i na sigurnost snabdevanja električnom energijom, gde je posebno izazov da se u tranziciji obezbedi efikasnost.

Generalni direktor Lafarž Srbija Dimitrije Knjeginjić je ukazao da kompanija iz koje dolazi pripada sektoru koji je pogođen merama Evropske unije, a prema njegovim rečima njima su pogođene industrija aluminijuma, đubriva, cementa, čelika kao i industrija hidrogena.

„Ovo su industrije koje su veoma opterećene intenzivnim utroškom energije i mi na današnjem skupu tražimo rešenje kako da taj problem adresiramo narednih godina. Od oktobra 2023. moraćemo raportirati koliko se u proizvodnji onoga što se izvozi u Evropsku uniju emituje ugljen dioksida, od 1. januara 2026. godine moraćemo da plaćamo svaku tonu ugljen dioksida kada izvozimo proizvode u Evropsku uniju“, rekao je on.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski je ukazao na ograničenja koja će se desiti kada je reč o emisiji ugljen dioksida pri izvozu u Evropsku uniju ali da će zelena tranzicija region Zapadnog Balkana učiniti konkurentnijim.

Prema njegovim rečima mora postojati zajednički pristup regiona u zelenoj tranziciji jer bi se tako smanjili troškovi, te da je Energetska zajednica spremna da pomogne zemljama regiona.

Ovaj Forum organizuje portal Balkan Green Energy News uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Energetske zajednice, SEEPEX-a, ADEX Group, WindEurope i Privredne komore Srbije.

Skup je počeo minutom ćutanja za žrtve prošlonedeljnih tragedija u Srbiji.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.