NOVI SAD – Više od 50 odsto predškolaca ne zna pravilno da izgovori sva slova ili imaju mali fond reči. Iako za sada ne postoji Nacionalna studija koja bi potvrdila da deca sve više imaju problema sa govorom, iskustva učitelja su takva da prvaci sa govornom manom slabo napreduju u školi.
Govorno-jezički poremećaji kod dece sve češći, upozoravaju logopedi i učitelji.
Trenutno stanje zahteva više logopeda jer u Domu zdravlja Novi Sad za teritoriju Grada postoji samo jedan logoped! O značaju razvoja govora na školska postignuća govori docent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu dr Mila Veselinović, logoped.
“Svako kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju je alarm za roditelje da se upute do najbližeg logopeda, to može biti na uzrastu od godinu dana, kada su u pitanju deca iz rizične grupe ili oko dve godine kod ostale dece. Oko drugog rođendana deca bi trebalo da spajaju bar dve reči dok se pojednačne reči javljaju oko prvog rođendana” rekla je Veselinović. Na uzrastu oko 3 godine trebalo bi pak da znaju da prepričaju kraću priču ili događaj. koji će širi socijalni krug oko deteta razumeti.
Iskustva učitelja su takva da je sve više dece koja imaju probleme sa govorom, grafomotorikom i socijalizacijom. Poremećaji u govoru su sve češći kod predškolaca.
“To kašnjenje može biti razlog kasnijeg lošijeg sticanja znanja”.
Svakako treba, savetuje logopred, oko godinu dana pred polazak u školu, onu decu koja kasne i zbog dobre socijalne stimulacije, proveriti da li su ona svesna svih glasova unutar reči zbog predveština koje su potrebne za učenje čitanja i pisanja.
Na poremećaje, odnosno govorne mane, utiču genetika i sredina. Na prvu ne možemo da utičemo, a šta bi trebalo da menjamo kada je uticaj sredine u pitanju?
“To su slabo žvakanje zbog papica, duga upotreba duda i varalica, uticaj medija (crtani) sa stranim jezicima…
Sve više je potreba za logopedima i u Novom Sadu, ali njih u našim zdravstvenim sistemima nema dovoljno.
“Deci su potrebni logopedi sve više a u državnom sistemu ih je sve manje” zaključila je Veselinović.
