Više od polovine pravoslavnih vernika širom sveta u nedelju slave krsnu slavu, Svetog Nikolu.
Sveti Nikola rođen je na početku četvrtog veka nakon Hrista u azijskom delu Turske, u pokrajini Likiji.
Njegovi roditelji su bili imućni, ali on to nije koristio. Prema svim legendama i postojećim podacima, Nikola je oduvek bio vrlo skroman, ali i ponizan, što se ogledalo u njegovim dobrim delima za života.
Život mu je obeležila smrt oba roditelja od kuge. Umesto da na sebe i svoje užitke potroši porodični novac, Nikola je počeo da hrani i poslužuje svoje komšije, a istu tradiciju nastavio je i na svojim putovanjima. Rasprodao je svo bogatstvo i trošio kako bi pomogao siromašnima.
Postao je biskup u turskom gradu Miri, gde je bio sve do svoje smrti, a tamo je i sahranjen.
Ipak, njegove mošti su premeštene u italijanski Bari, nakon što su glasine o njegovoj dobroti i plemenitim delima stigla do Italije. Kosti su “preuzeli” italijanski moreplovci, a benediktinski opat naručio je izgradnju crkve u kojoj bi se kosti mogle dostojno sačuvati. Kasnije je papa Urban II posebno posvetio tu baziliku Svetom Nikoli.
Kosti nisu dugo izdržale, bar u krutom stanju. Naime, kosti svetog Nikole navodno su se rastopile, a tečnost su skupili u posudu koju i dan danas nose posebno uzdignutu na službi u Bariju, na dan ovog sveca.
Između ostalih, dve priče o Svetom Nikoli se i dan danas prepričavaju deci.
Prva je ona prema kojoj je Sveti Nikola postao zaštitnik verenika, a ujedno zbog njega i stavljamo čiste čizmice na prozor.
Naime, Nikola je svoje bogatstvo često koristio kako bi zaštitio one koji su u nevolji. Tako je jednom prilikom zaštitio tri mlade devojke, čiji je otac bio siromašan i nije mogao da im da miraz kako bi se udale. Devojkama je, umesto udaje i porodičnog života, pretio posao prostitutki, za šta je saznao i Nikola.
Pod okriljem noći, Nikola je uzeo tri vreće, a u svaku stavio zlato. Vreće je bacio pred prozor devojaka, koje su tada napokon mogle da se udaju. Svetog Nikolu zbog te priče često na slikama prikazuju sa tri vreće ili tri jabuke, koje su takođe simbolizovale njihov miraz.
Druga najpoznatija priča jeste ona koja ga prikazuje kao zaštitnika dece.
Tokom perioda gladi, Nikolu je lokalni mesar pozvao u svoj dom. Nakon što je na stolu ugledao tanjir pun mesa, Sveti Nikola pomislio je ono najgore. Brzo se uputio u podrum domaćina mesara, gde je ugledao tri bačve, a u bačvama tela trojice dečaka. Nikola je brže-bolje oživeo dečake.
Deca i verenici nisu jedini pod njegovom zaštitom. Tokom svog života, Nikola se susretao sa brojnim putnicima, trgovcima, moreplovcima i siromašnima. Upravo je njima i posvećivao najviše pažnje i darivao ih.
Prema legendi Sveti Nikola je krenuo u Svetu zemlju, ali je nastala strašna oluja i brod zamalo nije potonuo. Sveti Nikola je zapretio talasima i oni su se smirili. Tako je postao zaštitnik mornara i putnika.
Zaštitništvo Svetog Nikole razlikuje se od mesta do mesta, a najčešće se spominju deca, siromašni, moreplovci i brodovi, trgovci, kradljivci pokajnici i prostitutke, pa čak i pekari i zalagaoničari.
Takođe, legenda o Deda Mrazu vodi poreklo od Svetog Nikole, upravo zbog poklona kojima je darivao skoro svakog koga je sreo, kao i da tradicionalni deka nosi crveno odelo jer je takvo nosio upravo Sveti Nikola.