Istraživanje je pokazalo da tri puta više dece nego roditelja misli da bi trebalo da postoje pravila o tome šta roditelji dele na društvenim mrežama.
U istraživanju Univerziteta u Vašingtonu i Univerziteta u Mičigenu, u kojem je učestvovalo 249 parova roditelja i dece, jedni i drugi trebalo je da opišu pravila vezana za tehnologiju, kojih bi, prema njihovom mišljenju, porodice trebalo da se pridržavaju.Prema pisanju New York Timesa, u većini slučajeva, roditelji i deca su se slagali da ne bi trebalo pisati poruke na mobilnom telefonu prilikom vožnje, niti biti na internetu dok neko želi da razgovara s vama.
Ali, jednu su stvar deca spominjala puno češće nego roditelji: ne objavljuj na društvenim mrežama ništa o meni pre nego što me pitaš!
Drugim rečima, deca ne žele da roditelji objavljuju slike njih kako spavaju u automobilu ili da pišu o njihovim frustracijama i o porodičnim prepirkama.
Deca ne žele da roditelji dele detalje iz života svoje dece na društvenim mrežama
Vodič istraživanja Aleksis Hiniker sa Univerziteta u Vašingtonu istaknla je da postoji veliki nesrazmer po ovom pitanju kod roditelja i dece.
Dok su deca uzrasta od 10 do 17 godina izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji roditelji na internetu dele detalje iz života svoje dece, njihovi roditelji tome nisu pridavali toliku pažnju.
Oko tri puta više dece nego roditelja smatra da treba da postoje pravila o tome šta roditelji objavljuju na društvenim mrežama.
Stranice poput Fejsbuka i Instagrama deo su svakodnevice današnjih porodica. Mnogi, ako ne i većina roditelja, objavljuje slike svog novorođenčeta na internetu u roku od sat vremena nakon rođenja, a neki roditelji sami kreiraju naloge na društvenim mrežama za svoju decu – često kako bi podelili fotografije i vesti s familijom, a povremeno i u potrazi za zaradom i slavom.
Deca žele da kontrolišu svoje digitalne identitete
Sve je jasnije da će naša deca izrasti u tinejdžere i odrasle koji žele da kontrolišu svoje digitalne identitete. Budući da su prva deca čije su slike iz ranog detinjstva objavljivane na Fejsbuku i Instagramu sada već školarci ili gotovo tinejdžeri, pojavilo se pitanje kako se oni osećaju u vezi sa tim.
Studija, iako sprovedena na malom uzorku, jasno pokazuje da će ta deca, kao tinejdžeri ili odrasli ljudi, želeti da imaju kontrolu nad svojim digitalnim identitetom.
„Kako odrastaju, deca će postajati svesna svog digitalnog otiska i dok će većini to biti u redu, neki će s tim imati problem“, komentarisala je Stejsi Stajnberg s Pravnog fakulteta Univerziteta u Floridi. Neka deca i tinejdžeri proispituju i nekadašnje i sadašnje objave svojih roditelja.
U članku New York Timesa spominje se primer 14-godišnjakinje kojoj smeta što otac bez pitanja objavljuje njene fotografije na Instagramu, posebno jer ga prate i neki njeni prijatelji; devojčica koja se na školskom izletu skrivala čim bi neko od roditelja izvadio mobilni jer nije htela da na Fejsbuku objave slike na kojima je i ona; devojčica kojoj je mama u 4. razredu otvorila Jutjub kanal na kojem je objavljivala videe na kojima peva, a kad su u 8. razredu to videli njeni prijatelji iz škole, svi su joj se smejali.
Takve objave roditelja dugo ostaju na internetu, ali i u dečjem sećanju, a iako se roditeljima čine bezazlene, deca kasnije mogu da ih se stide.
Balans je najvažniji
„Moraćemo kao društvo pronaći način kako da balansiramo pravo roditelja da podele svoju priču i upravljaju vaspitanjem svog deteta s pravom deteta na privatnost. Roditelji često zadiru u digitalni identitet deteta, ne zato što su zlonamerni, nego ne uzimaju u obzir potencijalni domet i dugoročni uticaj informacija koje dele„, objašnjava Stejsi Stajnberg.
Roditelji bi trebalo da imaju na umu i koliko će nešto biti dostupno na internetskim pretraživačima i koliki domet može imati. Ako vam je potreban savet ili podrška zbog nekog problema s detetom, preskočite objavljivanje slike i detetovog imena kako biste ograničili kasnije pojavljivanje na pretraživačima.
