Stručnjaci su otkrili zašto je važna rutina spavanja za decu, odnosno kako odlasci na spavanje u različito vreme utiču na njihovo ponašanje.
Tokom novogodišnjih i božićnih praznika uglavnom vreme provodimo u porodičnim okupljanjima, deleći sa najbližima lepe trenutke. Međtuim, tokom ovih dana kada ima puno igre, smeha, zabave, gledanja filmova, novih igračaka, izlazaka, iskustava, vreme odlaska dece na spavanje lako se pomeri.
Osim toga, u ovom periodu kada mališani ne idu u školu, a mnogi ni u vrtiće, vreme spavanja ne samo da se pomeri, već se u nekom trenutku prosto izbriše, u smislu da mališani više nemaju određeno vreme kada odlaze u krevet – jedno veče u osam, drugo u deset, pa opet u osam, pa u devet…
Međutim, stručnjaci upozoravaju da za decu nikako nije dobro da nemaju određeno vreme kada odlaze na spavanje. Studija sprovedena u Velikoj Britaniji koja je analizirala navike 10.000 mališana starih od tri do sedam godina, utvrdila je da deca koja nemaju određeno vreme za odlazak na spavanje imaju više poteškoća u ponašanju, nego oni koji imaju određenu rutinu spavanja.
Ova studija objavljena u Žurnalu za pedijatriju je pokazala i da, prema rečima roditelja, oko 20 odsto trogodišnjaka nema utvrđeno vreme odlaska na spavanje.
Društveni džet-leg
Tim britanskih naučnika je utvrdio i da su deca koja nemaju utvrđeno vreme odlaska na spavanje manje srećna, bezobzirna su prema drugima i češće se svađaju, prenosi everymum.ie.
Takođe, ovi visoki poeni vezani za osećaj manje sreće, bezobzirnosti i svađa, nisu došli samo od roditelja, već i od nastavnika školske dece, koji su ponašanje ovih mališana ocenili kao problematičnije.
Sudeći prema rečima vodeće autorke studije Ivon Keli, odlazak mališana na spavanje jedno veče u osam, drugo u deset, kod njih izaziva neku vrstu „društvenog džet-lega“.
„Bez da uopšte uđu u avion, dečji telesni sistem prolazi kroz različite zone, a cirkadijalni ritam i hormonski sistemi su time pogođeni“, rekla je autorka u razgovoru za The Conversation.
Ona je objasnila i da su ona i njen tim utvrdili da ovi negativni efekti na ponašanje mogu da se isprave. U skladu sa tom tvrdnjom, kada su ovi mali učesnici studije sa neredovnog odlaska na spavanje prešli na određeno vreme odlaska u krevet, primećena je značajna promena u njihovom ponašanju.
„To pokazuje da nikada nije kasno da pomognemo deci da se vrate na pravi put i da male promene mogu da naprave veliku razliku“, dodala je Keli.
Ono što je još važno pomenuti je to da neredovni odlasci na spavanje utiču i na fizičko zdravlje dece, te da ih izlažu većem riziku od gojaznosti i niskog samopoštovanja.
