Premijerka Liz Trus podnela je ostavku na mesto premijera Ujedinjenog Kraljevstva pošto su članovi njene Konzervativne partije postali sve glasniji u pozivima da napusti poziciju premijera. Pritisci su pojačani nakon debakla sa naglim promenama u ekonomskoj politici.
Kako se desio krah jednog od najvećih penzionih fondova na svetu?
Regulisani od strane države, penzioni fondovi su striktno „zaštićeni“ od potecijalnih rizika i bilo kojih investija koje planiraju da uzimaju, a istovremeno, zakon propisuje obavezne isplate koje moraju da se ispoštuju. Govoreći jednostavnih jezikom, većina fondova opstaje upravo od investicija u državne obveznice, zato što imaju epitet da su izuzetno niskorizične i konzervativne. Povrat para je nizak, i rizik prati određene regulacije, ali samo na papiru.
Jedini izlaz iz nezavidne novčane situacije britanski penzioni fond video je u ulasku u rizik, kako bi profiti (povraćaj novca) skočio.
Oni su stavili u zalog državne obveznice kao garanciju za pozajmljene pare, i na taj način su pokušali da uvećaju profit na investicijama, a podršku su imali, po ovim pokazateljima, od pogrešnih stručnjaka, koji su tvrdili da cena državnih obveznica nikad ne može drastično da padne.
Penzioni fondovi usvojili su takozvanu “investicionu strategiju zasnovanu na odgovornosti” (LDI) kako bi odgovorili na regulatorne promene i našli način da premoste jaz između sredstava i obaveza. Ipak, strategija se nije dobro pokazala kada su kamatne stope porasle, a cene obveznica pale, jer su mnogi bili primorani da ih prodaju, što je nastavilo da vuče cene nadole.
“Ranjivost” penzionih fondova proizilazi iz strategije koja je kreirana kako bi ublažila udare koje izazivaju kretanja kamatnih stopa. Svrha LDI strategije je da pomogne fondovima da efikasnije upravljaju imovinom kako bi obezbedili sredstva za isplate budućih penzija. Penzioni fondovi imaju LDI menadžera koji kupuje kamatni svop i druge finansijske instrumente kako bi umanjio mogućnost da pad kamatnih stopa ili rast inflacije poveća obaveze fonda.
Prva žrtva loših procena u ekonomskoj politici
Britanski ministar finansija Kvasi Kvarteng smenjen je nakon manje od šest nedelja na toj dužnosti i tako je postao ministar finansija s najkraćim stažom od 1970. godine i već četvrti smenjeni ministar u četiri meseca.
Presudila su mu velika smanjenja poreza koja su izazvala kolaps na finansijskim tržištima, u kojima su državne obveznice i funta doživele veliki pad vrednosti. Ostavku je dao u objavi na svojem Twitter profilu, u kom je rekao kako ostavku prihvata u teškim vremenima za britansku privredu, u kojoj su se spojile krize visokih kamatnih stopa, inflacije i krize na tržištu energenata.
— Kwasi Kwarteng (@KwasiKwarteng) October 14, 2022
Džeremi Hant je nasledio Kvartenga na mestu ministra finansija.
Borba Banke Engleske za osiguranje likvidnosti
Iz Banke Engleske rešeni su da uvere investitore da imaju načina da pruže podršku tržištu čak i nakon prošlonedeljnog završetka vanrednog programa otkupa obveznica. Iz centralne banke Ujedinjenog Kraljevstva potvrdili su da je program, zamišljen kao sredstvo za osiguranje dovoljne likvidnosti penzionih fondova koji su se našli u problemu. Iz Banke Engleske dodaju da postoji još nekoliko mehanizama preko kojih investitori mogu da dođu do keša u momentima kada tržište grca.
Inflacija u Ujedinjenom Kraljevstvu na 40-godišnjem maksimumu
Inflacija je porasla za 10,1 odsto u septembru u odnosu na 9,9 odsto mesec dana ranije, poklopivši se s 40-godišnjim vrhuncem postignutim u julu, objavila je Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS) u sredu. Ekonomisti su očekivali stopu inflacije od 10 odsto.
Brojevi postavljaju inflaciju znatno iznad cilja Banke Engleske od dva odsto, održavajući pritisak na zvaničnike da znatno podignu ključnu kamatnu stopu sledećeg meseca. Opasnost je da će se cene ponovo ubrzati početkom sledeće godine nakon što vlada olabavi podršku za energetske račune domaćinstvima.
ONS je saopštio da su cene hrane porasle za 14,8 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je takođe najveći rast u više od 40 godina. Nameštaj i kućni proizvodi bili su još jedan pokretač – njihove cene u septembru su porasle za 10,7 odsto.
Proizvođačke cene, cene po kojima proizvođači prodaju svoje proizvode, u septembru su porasle za 15,9 odsto u odnosu na prošlu godinu. To je bilo sporije nego prethodnog meseca, ali nešto iznad očekivanja. Cene sirovina porasle su za 20 odsto, takođe iznad očekivanja.
Septembarska inflacija se tradicionalno koristi za godišnje povećanje socijalnih davanja koja se isplaćuju od sledećeg aprila. To takođe podstiče kalkulacije o tome koliko će se povećati državne penzije.
Funta nastavlja da pada
Funta će nastaviti da pada zbog negativnih efekata ekonomskog pada i politike Banke Engleske koja vuče funtu naniže. Tromesečni hedževi za funtu – merilo njenog očekivanog pravca u tom vremenskom okviru – ostali su duboko u negativnoj teritoriji.
Muke funte simbol su izazova sa kojima se suočava ekonomija Ujedinjenog Kraljevstva, jer rastući troškovi pozajmljivanja, visoki računi za energiju i visoki porezi doprinose pesimističnim očekivanjima. Pošto je poverenje potrošača bilo blizu istorijskog minimuma u oktobru, sve je izvesnije da bi funta mogla da produži pad koji je dostigao 17 odsto ove godine.
Još veći problem za funtu može biti monetarna politika Banke Engleske nakon što je zamenik guvernera Ben Brodbent rekao u četvrtak da nije očigledno da kamatne stope u UK treba da rastu onoliko koliko investitori očekuju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
