PANČEVO – Na jubilarnom 20. Bijenalu umetnosti u Pančevu pod nazivom ”rafinerijamanastir”, koje će biti svečano otvoreno 27. maja u Pančevu, u 18 časova u Svetosavskom domu (Dimitrija Tucovića 2) svoj performans “Potential Energy” izvešće danski umetnički duo Heselholt i Majlvang (Hesselholdt & Mejlvang).
Heselholt i Majlvang (Sofie Hesselholdt, Vibeke Mejlvang) su danski umetnički duo koji je započeo rad 1999. godine. Njihova umetnička praksa usmerena je na site-specific instalacije velikih dimenzija koje istražuju pojmove kolektivnog identiteta i njihov uticaj na društveno-političke strukture i obrnuto. Način rada zasnivaju na obimnom istraživanju i često uključuju performanse i aktivnu upotrebu javnih prostora. U njihovim radovima specifičnost lokacije igra važnu ulogu, bez obzira na to da li se odigravaju na otvorenom ili u prostoru kao što je kamion sa LED reklamom, ambasada, zabačena šuma, novine, tetovaža ili unutar neke umetničke institucije. Heselholt i Majlvang izlagale su u institucijama, galerijama i javnim prostorima na međunarodnoj sceni.
Za Bijenale umetnosti u Pančevu postaviće jednu instalaciju u bivšoj svetosavskoj Sali, sačinjenu od novonastalih tekstila, zastava i elektronske muzike. Crni naftni koks predstavlja fokus te instalacije, a ova postavka traži odgovor kako prihvatiti jedan nesavršeni svet i kako razumeti raskorak između naše trenutne zavisnosti od fosilnih goriva i prirode koju moramo čuvati da bismo preživeli.
Kako ste reagovali na poziv da učestvujete na ovogodišnjem Bijenalu umetnosti u Pančevu pod nazivom rafinerijamanastir?
Veoma nam je drago što smo pozvane. Koncept smatramo interesantnim i inspirativnim, i definitivno nečim što nam je blisko – koegzistencija dva tako radikalno drugačija fenomena kao što su manastir i rafinerija otvorio nam je um i poigrao se njim. Takođe, s obzirom na to da od ranije poznajemo kustoskinju, Maju Ćirić, oduvek smo želele da sarađujemo sa njom na ovakvom izložbenom projektu, naročito u Srbiji. Ovo smo osetile kao dijalog i povezanost koji su počeli još u maju 2015. godine, i koji su konačno mogli da dobiju svoj fizički oblik.
Kako doživljavate neobičnu vezu između rafinerije/industrijskog kompleksa i manastira u Vojlovici, koji se nalaze na istom mestu?
Estetski to je potpuno nepojmljiv miks dve toliko različite građevine i energije na istoj lokaciji. I krst na krovu crkve i fabrički dimnjaci rafinerije upereni su ka nebu, na samo par metara udaljenosti. Pokušavate da pojmite taj sudar dve ekstremno različite arhitektonske forme i ljudske aktivnosti. Manastir sa svojim nadgrobnim spomenicima i krstovima, turobna tišina u crkvi sa ikonama i svećama kojima se odaje pošta voljenim živima i mrtvima, noćne službe. A odmah pored je džinovski kompleks metalnih struktura koje se tiču raznih procesa obrade nafte i proizvodnje goriva, sa cevima koje se nalaze ispod zemlje kojima se ovi proizvodi šalju dalje u svet. Ovo je istovremeno fascinantno i uznemirujuće. A glasni zvuci, neka vrsta industrijskog belog šuma, prostire se celom tom oblašću. Zaista neverovatno iskustvo.
Osećaju se različite sile koje su tu na delu, religija i kapitalizam. Nama otvara važne priče o istorijskim okolnostima, sukobima i moći, i inspiriše nas da razmišljamo o pomirenju, koegzistenciji, toleranciji i prihvatanju. Na ovom mestu osetite kondenzovanu sliku komplesnosti života kao takvog.
Kako ste došli do koncepta svog rada koji ćete predstaviti na Bijenalu?
Pročitali smo Majin koncept Bijenala i istraživale o Pančevu, industriji proizvodnje nafte i istoriji manastira i rafinerije. Istraživanje smo nastavile posetom Srbiji u martu 2022. Pričale smo sa ljudima, hodale gradom i osetile atmosferu.
Kada izlažemo u drugim zemljama veoma nam je važno da steknemo dublji osećaj duha grada. To nas inspiriše i pomaže nam u razvijanju koncepta. Sve je u stvaranju odnosa sa mestom. Moglo bi se reći da usmeravamo svoju energiju prema mestu i povezujemo se sa njim.
Možda nećete videti sve slojeve istraživanja u finalnom radu, ali se nadamo da će ih publika osetiti. Dok smo skicirale projekat pojednostavile smo, pročistile i filtrirale prikupljene informacije. U finalizovanom umetničkom radu tragale smo za izrazom koji je jasan i jednostavan i predstavlja suštinu naših utisaka.
Naši radovi se odnose na prostor u kom nastaju, ali se istovremeno prostiru i izvan lokalnog konteksta, pa tako mogu da budu deo šireg konteksta i dopru do veće publike.
Kako ste izabrale prostor Svetosavskog doma za realizaciju vašeg rada koji se vezuje za javni prostor?
Oduvek smo volele da radimo u prostorima koji pričaju sopstvenu priču i imaju specifičnu atmosferu. Ovo nam daje nešto sa čim možemo da radimo, i vodi nas u procesu pronalaženja vizuelnih rešenja. Takvi prostori su puni potencijala i uz pomoć jednostavnih dodataka možemo da pretvorimo ceo prostor u sveobuhvatnu instalaciju. Moglo bi se reći da otmemo prostor na kratak period i koristimo ga kao materijal, pretvorimo ga u deo našeg rada.
U čisto belom prostoru morali biste da načinite temeljne intervencije kako biste došli do sveobuhvatne iluzije i ambijenta kakve želimo da postignemo.
Nekadašnji Studentski dom ima vrlo zasićenu atmosferu. Prostor govori sopstvenu priču o prošlim vremenima, muzici, plesu, radosti i ličnim dramama diskoteke. Istovremeno to je Svetosavski dom, pa je i energija religijske službe i predanosti takođe vrlo prisutna u ovom prostoru.
Ovaj hibrid asocijacija nam je vrlo inspirativan. Kada smo videle prve fotografije prostora koje nam je Maja poslala, osetile smo da nam se obratio. Istog trenutka smo se zaljubile u prostor i počele da maštamo o svemu što bismo tu mogle da uradimo.
S obzirom na to da vaš rad postavlja pitanja o tome kako prihvatiti jedan nesavršeni svet i kako razumeti raskorak između naše trenutne zavisnosti od fosilnih goriva i prirode koju moramo čuvati da bismo preživeli, da li ćete adresirati specifičnu situaciju Pančeva kao jednog od najzagađenijih gradova u Evropi?
Ne govorimo o specifičnoj situaciju u Pančevu, to nam je polazna tačka na osnovu koje govorimo o većim strukturama. Više nas interesuje širi narativ, univerzalnost komplikovane krize i kako sa njom izaći na kraj. Govorimo o tome kako želimo da živimo na ovoj planeti, bez obzira na to da li živimo sa njom ili protiv nje. Ukazujemo na činjenicu da su svi ljudi, životinje i biljke na zemlji zajedno u svemu tome. Ali ljudska vrsta je jedina odgovorna za kritičnu situaciju i jedina koja može da nađe rešenje.
U našoj instalaciji takođe uviđamo kompleksnost situacije u kojoj su u igri mnogi odnosi moći, i za koju nema jednostavnih odgovora. U našem performansu pokušavamo da prihvatimo svet sa svim njegovim nesavršenostima, kao i to da je nemoć deo postojanja. Kao i u mnogim slučajevima ranije, naš rad je usmeren prema nadi, izjavile su umetnice u intervjuu za portal Pančevo MOJKraj.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
