KIKINDA – Danilo Stojić iz Užica postao je prvi dobitnik regionalne književne nagrade koja nosi ime po znamenitom piscu i sugrađaninu Jovanu Popoviću.
U konkurenciji se našlo 242 naslova, a Stojić je nagrađen plaketom za zbirku priča ,,Najbolje je već prošlo”, kao i objavljivanjem rukopisa u izdanju ,,Partizanske knjige”. Plaketa mu je uručena na svečanosti povodom obeležavanja 179. godišnjice postojanja najstarije kulturne ustanove u gradu.
Danilo Stojić ponosni je autor velikog broja literarnih i art fanzina, bavi se realizovanjem različitih kulturnih akcija, izdavaštvom i video produkcijom. Autor je romana ,,Vreme poluraspada” (2012) i ,,Resto” (2014). Takođe, koautor je dve knjige, zbornika radova o nezavisnom izdavaštvu i eksperimentalnom stripu: ,,Šupa: almanah samizdata” (2005) i ,,Studio za novi strip” (2007), kao i zbirke priča ,,Sasvim sasvim” (2014). Piše na srpskohrvatskom i engleskom jeziku.
,,Ovo je knjiga koja je nastajala zadnjih osam godina, a možda i više od toga i imala je razne oblike i forme, a tek kada sam je vratio na prvobitnu, najkraću, ovde se nekako zakačilo priznanje, na neki način taj krug je zatvoren. U jednoj priči izabrao sam motiv mog dede partizana koji je meni i mojoj braći kada smo bili mali poklonio knjigu ,,Pinki je video Tita”. Ako hoću da tražim vezu, to je ta veza ali ona je postojala i da ne želim da je tražim,” rekao je Stojić.
U obrazloženju stručnog žirija koji je radio u sastavu Milana Grbić, Valentina Knežević i Zvonko Karanović (predsednik) naglašava se da su priče Danila Stojića smeštene u savremeni, urbani kontekst, ali zbirka putem retrospekcije neretko referiše na Jugoslaviju, naročito na njen raspad i ratne devedesete godine. Uprkos tome što što se bavi otuđenošću pojedinca u odnosu na svet kojem bi načelno trebalo da pripada, atmosfera knjige nije hladna, a autor se prema svojim likovima odnosi sa neskrivenim povlađivanjem, pa čak i ljubavlju.
,,Osnovna ideja ovog konkursa je bila da se reafirmiše lik Jovana Popovića, u većoj meri njegovo delo. Jovan Popović je nažalost totalno zaboravljen od strane književnosti, a nakon 91. godine kada je ono što je on radio eleminisano iz školske lektire iz ideoloških razloga više niko nije ni pokušao da se bavi njegovim likom i delom. On je verovao da su stvari koje su radikalno i ideološki obojene a koje je on radio u kasnim fazama života bolje od onoga što je prvo napisao i to mu je velika književna greška. Zahvalio bih profesoru Gojku Tešiću koji je na Sajmu knjiga u Beogradu Vladi Arseniću i meni skrenuo pažnju na prve dve knjige Popovićeve poezije. Interesantna je stvar da iako su bili vršnjaci iz ovako malog mesta Dušan Vasiljev i Jovan Popović se nisu poznavali a kad pogledate kako ta poezija izgleda ona je veoma slična”, rekao je dr Srđan Srdić, urednik „Partizanske knjige“.
Konkurs za regionalnu književnu nagradu ,,Jovan Popović” podržao je Grad Kikinda.
,,Tokom svih ovih decenija naša Biblioteka se borila da afirmiše i promoviše knjigu i ljubav prema čitanju, a to se vidi i po tome što je uspela da zadrži svoju stalnu čitalačku publiku ali na neki način i da privoli neke nove generacije koje su izabrale da idu putem pisane reči i izaberu knjigu kao svog životnog saputnika, da im kjniga bude orijentir i putokaz na tom putu odrastanja i sazrevanja. I ovakvi konkursi doprinose afirmaciji novih književnih stvaralaca na putevima ka nekim novim idejama stvaralaštva,” poručila je Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika.
