APATIN – I posle dvadeset i tri godine Srbija neće zaboraviti bombardovanje koje su pripradnici NATO alijanse izvršili na nju 1999. godine, tada kao Savezne Republike Jugoslavije, čije žrtve pamtimo, a posledice osećamo i danas.
Datum 24. mart nas podseća na početak tog neprijateljskog čina i vraća bolne uspomene. Za početak bombardovanja iskorišćen je slučaj Račak (policija je 15. marta 1999. izvela akciju razbijanja uporišta pripadnika OVK grupe, bataljona „Sadik Šalja), a obustavljeno je tek nakon 78 dana, 10. juna 1999. godine, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244.
– Bombardovanje SR Jugoslavije urađeno je na neprihvatljiv način jer naša zemlja ni na koji način nije izvršila agresiju na bilo koju NATO zemlju niti na Sjedinjene američke države. Oni su, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, izvršili agresiju na potpuno suverenu državu. Bez ikakvog međunarodnog prava i podrške za taj čin. Sada, kada evociram uspomene na vreme pre 23 godine, doneli smo pravu odluku da se branimo, bez obzira što smo bili okruženi NATO zemljama i nismo imali saveznike. Tada smo računali na Rusiju koja nije imala snage da se suprostavi, a posle je ušla u savez koji nije bio povoljan za nas, rekao je Zoltan Dani, pukovnik u penziji.
Dani je 1999. godine bio komandant Trećeg diviziona 250. raketne brigade koji je 27. marta oborio američki bombarder F-117. Bombarder je pao u atar sela Buđanovci kod Rume i prvi je oboreni avion izrađen u stelt tehnologiji. Ovih dana su se pojavile informacije da je „Noćni jastreb“, kako su ga zvali, oboren zahvaljujući tome što su ruske obaveštajne službe ustupale podatke (satelitske snimke) ulaska F-117 u Srbiju.
– Tamo gde sam ja bio komandant bio je taktički nivo, divizion PVO protivavionske odbrane sa raketnim sistemom zemlja-vazduh Neva S-125. Možda su nešto slali na nekom strategijskom nivou u tadašnju vrhovnu komandu vazduhoplovnih snaga, ali to do nas nije dolazilo. Tog F-117 smo otkrili našim osmatračkim radarom srednjeg dometa P-12 za kojim su bili odlično obučeni operateri. Znali smo da upotrebimo taj raketni sistem i bili smo brzi, objasnio je pukovnik Dani.
Obaranja „nevidljivog“ aviona i lovca F-16 su dovela su i do drugih polemisanja, čime je vojska SR Jugoslavije raspolagala. Među njima je i nagađanje da su među PVO sistemima bili aparati BUK (samohodni raketni sistem zemlja-vazduh srednjeg dometa koju je razvio Sovjetski Savez) i da su nam ih Rusi tada poslali kao pomoć.
– Taj podatak nije tačan, mi tada nismo imali BUK. Ono što smo tada najbolje imali bio je raketni sistem Neva. Pored toga smo imali raketni sistem KUB ali zbog konstrukcije (tehničkih karakteristika) nije se baš pokazao te 1999. godine. Osmatrački radar mu je centimetarskog opsega pa brzo privlači na sebe protivradarske rakete i lako su ga uništavali, pojasnio je Zoltan Dani.
Ratni sukob između Ukrajine i Rusije ili još jedan u koji je upleten NATO, uznemirio je svetsku javnost i zapljusnuo veći njen deo strahom o mogućem eskaliranju sukoba u regionu . Taj strah je dobio uporište u padu bespilotne letelice TU-141 koja je iz pravca Ukrajine prošla kroz Rumuniju i Mađarsku i nakon 60 minuta se srušila u Hrvatskoj. Ostalo je bez odgovora pitanje šta se desilo sa protivvazdušnom odbranom susednih zemalja i članica NATO alijanse, a nametnulo se i ono da li bi se Srbija, mogla nositi sa pretnjama ovog tipa.
– Teško je reći, dron je 10 metara dugačak, 6-7 tona težak, može da nosi vojna sredstva, za ometanje ili za izviđanje. Po mojim saznanjima ovaj nije bio snabdeven ni sa ubojnim sredstvima jer bi na mestu pada bila vidljiva ogromna rupa. U našem sistemu obezbeđivanja vazdušnog prostora bile su dežurne jedinice u kojima je gotovost za dejstvo bila za par sekundi. Čim bi se na ulazu u vazdušnog prostora pojavila letelica, najbliža jedinica bi već dala uzbunu i dejstvovalo bi se po tome. Zašto to nije urađeno ne znam, neko je verovatno pogrešio. Postoji mogućnost da su je Ukrajinci pogrešno programirali i da se dron oteo kontroli, ali i da su ga Rusi namerno poslali da vide kako će zapad reagovati. Mi bi ga, da je ušao u vazdušni prostor Srbije, čak i sa tehnikom iz 1999. godine srušili dva do tri minuta nakon otkrivanja raketnim sistemom Neva. On se lako primeti jer je krupna letelica, jasno se vidi na ekranu, tvrdi penzionisani pukovnik.
Dron u susednoj zemlji pokazao je (ne)postojanje adekvatne protivvazdušne odbrane. Da li je Srbija u boljoj poziciji, u javnost su izneti podaci da u Srbiju stiže kineski FK-3 raketni sistem srednjeg dometa, što je neka vrsta hibrida američkog „Patriot“ i ruskog S-300 raketnog sistema dugog dometa. Šta je od raketnih PVO aparata Srbiji potrebno da osigura nebo?
– Patriot ne podržavam jer nije dorastao ruskim PVO sredstvima. FK-3 je sličan kao S-300 ali bi S-400 bio bolji. PVO sredstva ruskog proizvođača su mnogo bolja. Tako trenutno vidimo da ne postoji nijedno sredstvo na zapadu koje može da se suprostavi supersoničnoj raketi „Kindžal“ jer je male odrazne površine i jako velike brzine, kategoričan je Zoltan Dani.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
