Pravoslavni vernici danas beleže praznik posvećen Svetom Jovanu Milostivom, patrijarhu Aleksandrijskom koji je živeo krajem šestog i početkom sedmog veka.
Rođen u kneževskoj porodici na Kipru, od detinjstva je vaspitavan kao hrišćanin. Život ga nije čuvao, pa je tako rano ostao bez žene i dece. Umesto gorčine zbog sudbine, izabrao je blagost i ostao čuven po svom milosrđu i blagočešću, što ga je dovelo do mesta patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija.
Bio je uzor krotkosti, milosrđa i čovekoljublja.
– Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo – imao je običaj da kaže, uveren da Bog ne može da posluša njega, ukoliko on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima.
Kako predanje beleži, jednom prilikom se patrijarh Jovan setio Hristovih reči: “Ako prineseš dar svoj k oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te”, te se onda setio i da jedan od klirika tu u crkvi ima zlu volju na njega.
– On brzo ostavi svete darove, priđe tome kliriku, pade mu pred noge i zamoli za oproštaj. I tek kada se izmiri s tim čovekom, vrati se ka žrtveniku.
Preminuo je u svom rodnom mestu na Kipru 620. godine. Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.
Ovog sveca slave sve hrišćanske crkve i smatraju ga predstavnikom dobrote. Iz tog razloga se veruje da na današnji dan treba da budete milostivi prema svakom ko vam zatraži pomoć. Ukoliko ste sa nekim u svađi, ili ljuti na nekoga ko vam je učinio nažao, oprostite. Veruje se da ko oprosti, vratiće mu se višestruko blagostanje i sreća.
