BEOGRAD – Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će danas imati sastanak sa predstavnicima MMF o izmeni švajcarske formule za usklađivanje rasta penzija, kako bismo uveli “švajcarsku formulu plus”, da bi penzije mogle brže da rastu i bolje prate rast zarada.
Mali je gostujući na TV Heppy rekao da će penzije biti usklađene u dva navrata, prvi put u oktobru ili novembru, kao i u januaru, i da će penzije biti ukupno povećane između 18 i 20 odsto.
Minista Mali je na televiziji izjavio da će danas imati sastanak sa MMF-om o promeni fiskalnog pravila za švajcarsku formula zbog rasta inflacije, kako bi se zaštitio standard penzionera.
“Vodeći odgovornu ekonomsku politiku došli smo do toga da je udeo penzija u BDP-u 9,2 odsto i naša želja je da se uvede novo fiskalno pravilo” , kazao je Mali za TV Hepi.
“I da ukoliko imate udeo penzija ispod 10 odsto BDP-a, da imate pravo na vanredno usaglašavanje ili vanrednu ideksaciju penzija do 10 odsto. Ako su vam penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a da usklađujete penzije sa rastom prosečnih zarada. Između 10,5 i 11 odsto da to bude švajcarska formula i iznad 11 odnosno kako ne bi prešlo 11 odsto – da usklađujemo penzije sa inflacijom. Sa željom da rast penzija prati rast prosečne plate”, objasnio je Mali.
Kako je rekao, sa ovakvim pristupom ostvarujemo cilj da dostignemo 2026. prosečnu penziju od 450 ili 500 evra i da imamo 1.000 evra prosečnu platu u Srbiji.
Podseća da sadašnja švajcarska formula predviđa usklađivanje rasta penzija 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto rasta prosečne zarade i navodi da je to sjajna formula u stabilnim uslovima, ali ne i kada je uvećana inflacija.
Mali je naglasio da je u našoj zemlji rast prosečne zarade i dalje brži od inflacije.
“Maksimalno šititimo životni standard penzionera”, istakao je Mali i dodao da će penzioneri prvi dobiti povećanje i osetiti stabilnost javnih finansija Srbije.
Kazao je da je cilj da se maksimalno podignu i plate, kao i minimalne zarade.
“Do kraja mandata naredne vlade sigurno ćemo imati prosečnu zaradu od 1.000 evra”, istakao je Mali i dodao da će penzioneri imati dvocifreno realno povećanje penzija.
Naveo je da prosečna penzija sada iznosi više od 260 evra, a da će sa povećanjem biti veća od 330 evra.
To možemo finansijski da izdržimo, naglasio je Mali.
Kada je reč o minimalcu, kaže da predstoje razgovori sa poslodavcima i sindikatim i da treba do 15. septembra treba da bude dogovorena minimalna zarada koja će važiti od 1. januara naredne godine.
“Tu takođe govorimo o dvocifrenom povećanju minimalca, koje će opet biti iznad nivoa inflacije, mislim da povećanje neće biti ispod 13 ili 14 odsto”, naglasio je Mali.
Kaže da je minimalna zarada 300 evra, a da je cilj da ne bude ispod 340 evra naredne godine.
Mali je najavio da će dodatno biti rasterećeni poslodavci opterećenja na zarade i da ono naredne godine bude 60,2 odsto.
Svake godine smanjujemo to optrerećenje da bismo podstakli dodatno zapošljavanje.
Poručio je da uprkos krizi NBS drži kurs stabilnim i da će država braniti kurs, koji je važan faktor za privredu.
Mali je rekao da je u martu prosecna zarada bila 634 evra i najavio da će do kraja naredne godine biti najmanje 710 evra.
Govoreći o energentima, Mali je rekao da će upumpavanje 500 miliona kubika našeg gasa u skladištima u Mađarskoj početi 1. juna, zatim da je cilj da se skladište Banatski Dvor napuni do 270 miliona kubika gasa u srpskom delu.
Do juče je bilo u skladištu oko 202 kubnih metara gasa, rekao je Mali i podsetio da ugovor sa Gaspromom obezbeđuje oko 60 odsto naših potreba za gasom.
Najavio je da će se kupovati tzv. forvardi za struju, kako bismo imali unapred obezbeđene dovoljne količine struje.
Kada je reč o nabavci lignita sa KiM u zamenu za struju, kaže da je to bio izuzetno dobar predlog predsednika Vučića, ali da su pokazali da su iracionalni i da imaju neke druge prioritete a ne da podmiri potrebe svojih građana.
To bi bilo dobro i za nas i njih, napomenuo je Mali.
“Razgovrali smo i sa NIS-om oko uključivanja TE-TO Pančevo, kako bismo obezbedili i dodatno grejanje i prizovdnju struju”, istakao je Mali.
Kada je reč o aktuelnoj krizi u Ukrajini i svetu, Mali kaže da Srbija i dalje ima pune rafove u prodavnicima i ima udeo javnog duga u BDP-u od svega 52,1 odsto.
Na pitanje šta će biti sa EPS-om, Mali je naglasio da država nikada nije razmišljala o prodaji EPS-a i da je cilj upravo suprotan da se ojača EPS, jer i mora da bude pokretač razvoja cele ekonomije.
Hoćemo i da kupimo nešto u ovoj situaciji od energetskih kapaciteta u regionu, kako bi se pojačao EPS, naglasio je Mali i dodao da su već započeti pregovori, na primer, sa Mađarskom oko toga.
Takođe, ukazao je da mnoge evropske zemlje koriste nuklarnu energiju, koja jedino u ovoj situaciji može da obezbedi sigurno snabdevanje.
“Mi ako idemo sa rebalansom budžeta, to neće biti preko oktobra”, naveo je Mali.
Naglasio je da iako je teška sitaucija u svetu Srbija nije odustala ni od jednog započetnog velikog projekta.
Ne odustajemo od toga da vodimo odgovornu ekonomsku politiku, poručio je ministar Mali.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
