PANČEVO – Svetski dan prevencije samoubistva obeležava se 10. septembra i tim povodom iz Doma zdravlja u Pančevu poručuju da svaki, pa i najkraći razgovor, mnogima može spasiti život.
Reč samoubistvo potiče od latinskih reči: sui-sebe, occidere-ubiti. Jedna od najprihvaćenijih definicija samoubistva kaže da je to autodestruktivni čin s ciljem oduzimanja vlastitog života.
Svetska zdravstvena organizacija nas izveštava da milion ljudi godišnje oduzme sebi život, što znači da svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo. Procenjuje se da su pokušaji samoubistva 20 puta češći.
Razlozi samoubistva i pokušaja samoubistva su zaista kompleksni.
„Jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu posledica je samoubistva. Samoubistvo može uticati na svakog od nas. Svako samoubistvo je poražavajuće i ima dubok uticaj na one oko njih. Međutim, podizanjem svesti, smanjenjem stigme oko samoubistva i podsticanjem dobro obaveštenih akcija, možemo smanjiti slučajeve samoubistava širom sveta“, navodi se u saopštenju Doma zdravlja Pančevo.
Svetski dan prevencije samoubistava prilika je za podizanje svesti o samoubistvu i promovisanje akcija kroz proverena sredstva koja će smanjiti broj samoubistava i pokušaja samoubistva na globalnom nivou.
„Stvaranje nade kroz aktivnosti u zajednici“ je podsetnik da postoji alternativa samoubistvu i ima za cilj da svima nama ulije poverenje i svetlost; da naši postupci, bez obzira koliko veliki ili mali, mogu pružiti nadu onima koji se bore.
„Sprečavanje samoubistva je često moguće i vi ste ključni igrač u njegovoj prevenciji. Kroz radnju možete nekome učiniti razliku u njegovim najmračnijim trenucima – kao član društva, kao dete, kao roditelj, kao prijatelj, kao kolega ili kao komšija. Svi možemo odigrati ulogu u pružanju podrške onima koji doživljavaju samoubilačku krizu ili onima koji su ožalošćeni samoubistvom. Samoubilačke misli su složene. Faktori i uzroci koji dovode do samoubistva su brojni i složeni. Nijedan pristup ne funkcioniše podjednako za sve. Ono što znamo je da postoje određeni faktori i životni događaji koji mogu učiniti nekoga senzitivnijim na samoubistvo, a stanja mentalnog zdravlja, poput anksioznosti i depresije, takođe mogu doprineti“, navodi se u saopštenju Doma zdravlja Pančevo.
Dodaje se da ljudi koji imaju samoubilačke misli mogu sebe doživeti kao da su zarobljeni ili kao teret za svoje prijatelje, porodicu i one oko sebe, pa se stoga osećaju kao da su sami i nemaju druge mogućnosti.
„Pandemija Kovid-19 doprinela je povećanju osećaja izolacije i ugroženosti. Stvarajući nadu kroz aktivnosti u zajednici, možemo signalizirati ljudima koji imaju samoubilačke misli da ima nade i da nam je stalo i želimo ih podržati. Svakome možete pomoći i pružiti nadu pokazujući da vam je stalo. Svi mi imamo ulogu u sprečavanju samoubistva, nebitno da li je ona mala ili velika. Možda nikada nećemo saznati kome smo i koliko pomogli i šta čini tu razliku između uloga. Svi možemo doći i pitati nekoga koga poznajemo kako se oseća i da li ima neki problem. Ne morate imati rešenja ili govoriti nekome šta da radi, ali jednostavno odvajanje vremena i prostora da saslušate nekoga o njegovim problemima ili samoubilačkim mislima može mu pomoći. Kratki razgovori mogu spasiti živote i stvoriti osećaj bliske povezanosti i nade u nekome ko se možda bori“, poručuju iz Doma zdravlja Pančevo.
Stigma je glavna prepreka u traženju pomoći. Promena naracije o samoubistvu kroz promociju nade, može stvoriti saosećajnije društvo u kome će se oni, kojima je potrebno, osećati ugodnije u traženju pomoći. Svi možemo učiniti nešto da živimo u svetu u kojem je samoubistvo prepoznato i svi možemo učiniti nešto kako bismo to sprečili.
Iskustva i priče ljudi sa doživljenim samoubistvom u bliskom okruženju mogu biti izuzetno moćni u pomaganju drugima da bolje razumeju samoubistvo kao i u podsticanju ljudi da posegnu da podrže nekoga, a pojedincima da sami potraže pomoć. Veoma je važno da osoba koja priča svoju životnu priču o pokušaju samoubistva zna kako to da učini na način koji je siguran i za nju samu kao i za one koji slušaju tu priču.
„Lične priče o pojedinačnim iskustvima značajnog emocionalnog stresa, suicidalnim razmišljanjima ili pokušajima, te iskustvima oporavka, mogu ulivati nadu drugima da iako prolaze kroz periode problema ili krize, postoji rešenje. Pojedinci koji dele iskustva da su ožalošćeni zbog samoubistva u svom bližem okruženju i kako žive svoju „novu normalnost“, mogu pomoći drugima koji su doživeli samoubilački gubitak da shvate posledice samoubistva i veruju u to da će moći da prežive i sa gubitkom. Ne zaboravite – koliko god da boli, ne mora toliko da boli i postoji način da se bol smanji, pa vremenom i potpuno prestane; razgovarajte, potražite podršku, posegnite. Niste sami“, poručuju iz Doma zdravlja Pančevo.
Ne zaboravite – razgovorom sa suicidalnom osobom nećete ništa pogoršati, pogrešiti, možete joj samo pomoći da olakša deo tereta i da se uveri da nije sama. Slušajte bez prekidanja, osude, bez nuđenja instant rešenja. Budite sa njom u bolu zaista i spremite se da neće biti lako – normalno je da osećate ogromnu nelagodu. Nežno je uputite da se otvori i svojim najbližima i potraži stručnu pomoć.
Zato pozovite, pitajte nekoga, koliko danas: „KAKO SI – ALI ZAISTA?“
I budite spremni da zaista i čujete…
Ta osoba može biti neko ko deluje potišteno u poslednje vreme. Ali i ne mora. Nasmejana depresija svuda je oko nas. Neka nam uđe u naviku da bližnje pitamo s vremena na vreme – kako si, ali zaista?
Budimo tu jedni za druge. Pružite podršku svima koji se s vremena na vreme osećaju obeshrabreno.
Važni telefoni u Srbiji:
– Centar Srce, pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevencija samoubistva, svakog dana od 14-23č, 0800 300 303, e-mail: vanja@centarsrce.org, podrška putem četa na stranici: https://www.centarsrce.org/
– Institut za mentalno zdravlje, radnim danima 08-20č, 060 364 1179 (odrasli), 060 364 1180 (adolescenti)
– Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida 011 7777 000
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
