Poslednja sedmica pred Veliki uskršnji post naziva se Bela nedelja a poslednji tj. današnji dan – Bele poklade.
Bele poklade nemaju tačan dan i datum jer se obeležavaju svake godine poslednje nedelje pre početka Uskršnjeg posta. Kod nas razlikujemo: Božične poklade, Petrovske poklade, Uskršnje poklade i Gospojinske poklade.
Bele poklade dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike, Završne, Sirne ili Proštene poklade, odnosno Proćka, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. Cilj je dobiti oproštaj i časno započeti post. Bele poklade su praznik celog mesta i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju.
U mnogim mestima kreću se obredne maskirane povorke, koje svuda rado dočekuju i daruju. Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ponegde se loži velika vatra od slame, zvana krleštica. Negde se vatra preskače, negde tera zle duhove. Negde se igra igra koja se zove „mačka“, u drugom delu zemlje „lubačka“ i „pauk“, ili se organizuje venčanje sa obavezno muškom mladom. Mlađi se maskiraju u junake, ili strašna bića sa zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune.
Maskiranje je nekada bilo glavni deo Pokladskih rituala, jer su se ljudi na taj način borili protiv zlih sila koje su im nanosile štetu. Ovaj običaj se nastavlja i danas, ali je cilj zabava i druženje. Ulice se na ovaj dan pretvaraju u šareni karneval. Povorka je vesela i maskirana, tu se mogu naći razne maske, od vila i princeza pa do veštica i drakula.
Na čelu povorke su mlada i mladoženja. Kada zastanete i malo bolje pogledate ovaj par, primetićete da mlada ima brkove i da ne hoda baš najbolje na štiklama. Razlog je jednostavan, ovde se menjaju likovi – muškarac postaje mlada, a žena mladoženja. Ovaj običaj se naziva Maškara. Pored mladenaca, u povorci učestvuju i pop, kum, dever, stari svat i ostali svatovi. Tako maskirani, idu od kuće do kuće i izvode improvizovanu svadbu, dok ih domaćini daruju raznim ponudama: mesom, kolačima, ali najčeće jajima.
Ukoliko na Poklade pada kiša, u selu bi se reklo da je mlada volela da jede hranu sa varjače, pa je zato dan njenog venčanja kišni dan. Posle svadbe, karneval se kroz pesmu i veselje razilazi, ostavljajući prazne ulice do naredne Maškare.
Predveče, Maškaru zamenjuje drugi običaj. Na raskrsnicama se pali vatra, koja simbolizuje početak nove agrarne godine, odnosno vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.
U ponoć počinje Veliki vaskršni post, 7 sedmica posvećenih proslavljenju Boga i očišćenju duše i tela.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
