Šestog decembra prema gregorijanskom kalendaru obeležava se Sveti Nikola i tim povodom daruju se deca. Ovaj običaj neguje se i širom Vojvodine.
Ovaj crkveni praznik vojvođanski Mađari zovu Mikulaš, a lepi su običaji koje neguju na taj dan. U pitanju je početak darovanja povodom predstojećeg hrišćanskog praznika Božića. Svetac se još naziva i Mikulašem, a može da ga prati i Krampus, koji je zadužen za zločestu decu, koja umesto poklona dobijaju prutiće kao simbol vaspitne mere. Prema narodnom običaju, na dan Svetog Nikole deca treba da očiste cipele i čizme jer, ako se Mikulaš ne pojavi lično, u tajnosti ostavlja poklone u cipele.
U Maloj Aziji u IV veku živeo je biskup Nikola koji je bio vrlo poznat po svojim dobročinstvima. Ubrzo nakon njegove smrti (6. decembra 343.g) proglašen je za sveca. Prema legendi pomogao je siromašnom čoveku koji je imao tri ćerke. U toku noći im je u tajnosti u prozor ostavio vrećicu zlatnika. Prema jednoj verziji najmlađa ćerka je čula korake i samo je uspela kroz prozor da vidi siluetu koja odlazi, dok je po drugoj verziji prozor bio zatvoren i zbog toga je Nikola kroz dimnjak ubacio vrećicu zlata, a ćerka je baš tada ostavljala mokre čarape na peć da se suše i zlatnici su upali u čarapu.
Tokom 19. veka se proširio običaj da deca petog decembra uveče očiste cipele ili čizme i ostave ih u prozor, a šestog ujutru pronalaze obuću napunjenu darovima, koju su im roditelji, bake, deke u toku noći ostavili. Ukoliko su deca tokom godine bila dobra dobijaju slatkiše i voće, jabuke, narandže, orahe… a neposlušna deca su darivana prutevima, komadom uglja ili povrćem: krompirom, lukom, šargarepom…
Dan Sveca Mikulaša najviše isčekuju deca i trude se da zasluže slatke darove u čijim pripremama, krijući od dece u tajnosti, učestvuje cela porodica
