Međunarodni dan ljudskih prava proglašen je 10. decembra 1950. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija.
Deklaracija iz 1948. godine nije bila pravno obavezujuća sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine, kada je odlučeno da predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.
Prema prvom od trideset članova Opšte deklaracije o ljudskim pravima:
„Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.“
Njima se potvrđuje pravo svakog pojedinca bez obzira na rasu, nacionalno poreklo, pol, jezik, veroispovest, imovinsko poreklo i političko opredeljenje na život, rad, obrazovanje, jednakost pred zakonom, privatnost i mnoga druga prava.
Ljudska prava su podeljena u nekoliko grupa: građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu okupljanja, slobodu veroispovesti, pravo na poštovanje i uvažavanje dostojanstva, tela i naravno pravo na život. Takođe, svako ima pravo na zaštitu svojih prava, kao i da zaštita bude pravična, da mirno uživa svoju imovinu, pravo na dom, pravo na privatnost i porodični život, zdravstvenu zaštitu…
U Srbiji su ljudska prava garantovana najvišim pravnim aktom države – ustavom. Ustavom je propisano da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju. U više od 60 članova, Ustavom su garantovana ljudska prava i njihova direktna primena. Njihovo uređenje se reguliše i zakonima, podzakonskim aktima i drugim propisima.
Takođe, svaki pojedinac koji se nalazi na teritoriji Srbije ima pravo da uživa ljudska prava i slobode. To podrazumeva sve državljane, strance kao i lica bez državljanstva – apatride.
Ako pojedinac misli da su njegova ljudska prava ugrožena, tada treba da se obrati nadležnim organima. Ljudska prava se mogu ostvariti u postupcima pred sudom ili u posebnim postupcima kod Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i pred Ustavnim sudom. Ukoliko neko ne dobije zaštitu i iscrpi sva domaća pravna sredstava, može da se obrati međunarodnim telima i komitetima i na kraju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
