Vernici Srpske pravoslavne crkve 27. septembra proslavljaju veliki praznik Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznat kao Krstovdan.
Dan se obeležava u slavu na događaj kada je iskopan Časni krst na Golgoti i kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Prema verskim običajima, Krstovdan se slavi dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Na Krstovdan se drži strogi post, posti se na vodi. Na današnji dan se jede grožđe, kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a veruje se da će vas pratiti sreća i uspeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju.
U narodu postoji običaj da ako je oblačno na Krstovdan, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Takođe, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
