Rezultirajući sudari biće snimani i analizirani, a hiljade naučnika biće deo ovog eksperimenta.
Očekuje se da će pojačana snaga kolajdera (sudarača) omogućiti da se otkriju neke nove stvari o tamnoj materiji, tamnoj energiji i ostalim misterijama Univerzuma.
Danas, 5. jula, u okolini Ženeve dešava se velika stvar za nauku i čovečanstvo: Veliki hadronski sudarač (LHC) će ponovo početi sa radom, posle više od tri godine unapređivanja i održavanja. Deset godina posle otkrića veka – Higsovog bozona, LHC će početi da sudara protone na dosad neviđenim nivoima energija, u nadi da će otkriti još tajni vezanih za to na kakav tačno način funkcioniše naš Univerzum.
Najveći i najmoćniji sudarač čestica na svetu već je počeo da radi u aprilu, posle pauze od 3 godine iskorišćene za održavanje i poboljšanje performansi. Od sutra će biti u pogonu u naredne četiri godine, a biće dostignuta rekordna energija od 13,6 teraelektronvolti (deset na dvanaesti), objavila je Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN).
LHC će poslati dva snopa protona u suprotstavljenim smerovima, i oni će brzinom koja je približna brzini svetlosti kružiti po prstenu dugačkom 27 kilometara, zakopanom 100 metara ispod granice Švajcarske i Francuske, u blizini Ženeve.
Rezultirajući sudari biće snimani i analizirani, a hiljade naučnika biće deo ovog eksperimenta. Očekuje se da će pojačana snaga kolajdera (sudarača) omogućiti da se otkriju neke nove stvari o tamnoj materiji, tamnoj energiji i ostalim misterijama Univerzuma
– Cilj nam je da imamo 1,6 milijardi sudara protona sa protonima u sekundi – rekao je Majl Lamont, direktor u CERN.
Ovog puta snop protona će biti prečnika manjeg od 10 mikrona (ljudska dlaka ima debljinu od oko 70 mikrona), kako bi se povećao broj sudara, najavio je on. Novi sudari će im omogućiti i da nastave istraživanje Higsovog bozona, koji je prvi put registrovan upravo ovde, 4. jula 2012. godine.
Ovo otkriće je napravilo revoluciju u fizici, delom jer se bozon uklapa u Standardni model, teoriju o svim fundamentalnim česticama koje čine materiju i silama koje upravljaju njima. Međutim, nekoliko novijih otkrića dovelo je u pitanje neke delove Standardnog modela, a unapređeni Sudarač će dati naučnicima šansu da detaljnije izučavaju Higsov bozon.
– Higsov bozon je povezan sa nekim od najdubljih pitanja u fundamentalnoj fizici danas – rekla je generalna direktorka CERN-a Fabiola Đanoti, koja je prva objavila vesti o pronalasku Higsovog bozona pre jedne decenije.
U poređenju sa prvim puštanjem u rad kolajdera, ovog puta će biti oko 20 puta više sudara, što je prema ocenama naučnika pravi put ka novim otkrićima.
Joakim Mnih, šef odseka CERN za istraživanje i računanje, rekao je da još mnogo toga mora da se nauči o ovom bozonu.
– Da li je Higsov bozon zaista fundamentalna čestica, ili je složen od više njih? Da li je to jedina čestica te vrste, ili ih ima još? – pita se on.
Dosad napravljeni eksperimenti su pomogli naučnicima da utvrde masu Higsovog bozona, kao i mase još 60 složenih čestica koje predviđa Standardni model, kao što je tetrakvark.
Đan Đudis, šef odseka CERN za teorijsku fiziku, kaže da je posmatranje čestica samo deo posla.
– Fizika čestica ne želi samo da sazna odgovor na pitanje “kako”, naš cilj je da saznamo odgovor na pitanje “zašto” – rekao je on.
Jedan od 9 eksperimenata LHX je i ALICE, koja ispituje stanje materije kakva je postojala u prvih 10 mikrosekundi posle Velikog praska, kao i LHCf, koji koristi sudare da simulira kosmičko zračenje.
Posle ovog četvorogodišnjeg eksperimenta, kolajder će se vratiti među nas 2029. godine, kao LHC visokog luminoziteta, u kojem će broj događaja koji mogu da se detektuju biti veći 10 puta.
Posle ovoga, naučnici planiraju izgradnju Cirkularnog sudarača budućnosti, prstena od 100 kilometara koji će za cilj imati dostizanje energija od neverovatnih 100 teraelektronvolti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
