Srpska pravoslavna crkva danas, 19. avgusta, obeležava Preobraženje Gospodnje.
Ovo crveno slovo u kalendaru uvek „pada“ u vreme Gospojinskog posta i spada u 12 velikih Hristovih praznika, a na ovaj praznik obeležavamo događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je najavio stradanje i slavu.
Kao i za sve praznike, narod ga je dodatno obogatio svojim običajima, koji su uvek potkovani zanimljivim verovanjima. Od davnina, ljudi su mnoge običaje povezivali sa prirodom, pa tako i ovaj praznik donosi to „vraćanje“ njoj.
Danas se prema verovanju, preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija.
U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba. Onoga ko ovo ne poštuje i posle Preobraženja se kupa, uješće zmija, ili će se „prehladiti i zakačiti neku bolest“.
Postoji i verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže: „Preobražava se i voda i gora!“.
Trpeza je obogaćena vinom i ribom. Grožđe se deli i na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Veruje se i da se na veliki praznik Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani – „izgubiće razum“.
Još jedno starije verovanje, vezuje se za san i plakanje. U narodu se kaže da danas ne treba biti suza, ali ne treba ni dremati, jer tako privlačimo neprijatna osećanja koja nas mogu pratiti tokom cele godine.
Lešnici se beru na ovaj praznik, jer će se kasnije koristiti u lekovite svrhe.
Devojke i žene imaju poseban zadatak. Treba da započnu bilo kakav posao, da bi im cele godine sve išlo od ruke.
Za kraj dana, svi se pripremaju da u ponoć pogledaju u nebo, pomole se za zdravlje i blagostanje i, veruje se da će se želje ostvariti.
Pročitajte još:
