Danas je Badnji dan: Nazvan je po svetom drvetu, a ovo su običaji koje treba ispoštovati

U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crnim slovom, i danas se posti.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Badnji dan, koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik – Božić. U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crnim slovom, i danas se posti. 

Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka koji se sa prvim mrakom unosi u kuću, a osim toga, obeležava se liturgijama i okupljanjem porodice za posnom trpezom.  Nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena. To je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića kojim se slavi rođenje Isusa Hrista.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični.

Jedan od njih je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog.

Prema verovanjima, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.

Kada domaćin donese badnjak, prisloni ga na zidove kuće i tek ga s prvim mrakom unosi u svoj dom. Dok nosi badnjak i slamu domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a ostali ukućani, posebno deca, idu za njim i pijuču poput pilića.

Simbolika badnjaka

Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.

Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir. Gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u Hrista.

Ponegde se veruje i da je naložen badnjak simbol krsta na kome je Isus razapet, a toplina vatre simbolizuje spasenje ljudskog roda do kog će doći zahvaljujući Hristovoj žrtvi.

Pročitajte još:

Tri jela za Badnji dan i Badnje veče: Obavezna je posna trpeza za ovaj praznik

Božić je najradosniji hrišćanski praznik, a dan koji mu prethodi takođe je važan i u našem narodu. Badnji dan i Badnje veče se u Srbiji proslavljaju u krugu porodice, a kada je reč o trpezi – ona je posna. Badnji dan je i poslednji posni dan u Božićnom postu, pa bi trebalo posebno obratiti pažnju na to koju vrstu hrane stavljamo na sto. Običaj je da se na trpezi nađe pretežno suvo voće poput kajsija, smokvi, grožđa ali i urmi, a neretko svoje mesto nađu i orašasti plodovi. Ipak, trebalo bi i spremiti nešto konkretno, a ne samo nešto što […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.