BEOGRAD – 6. aprila 1941. godine, svanulo je jutro koje Srbija nikada neće zaboraviti, a Beograd je tog dana, doživeo jedan od najtragičnijih dana u svojoj dugoj istoriji.
Bez objave rata, nacistička Nemačka je pokrenula razorni napad na prestonicu Kraljevine Jugoslavije, čime je otpočeo kratak, ali poguban Aprilski rat. Grad je sravnjen sa zemljom, hiljade ljudi su poginule, a neprocenjivo kulturno blago je zauvek izgubljeno.
Martovski puč – Uvod u katastrofu
Povod za napad bio je Martovski puč – državni prevrat u kojem je s vlasti uklonjeno namesništvo predvođeno knezom Pavlom Karađorđevićem zbog pristupanja Trojnom paktu sa silama Osovine. Kao odgovor, Adolf Hitler je izdao naređenje za bombardovanje Beograda.
Napad bez objave rata: 6. april 1941.
U zoru, tačno u 6.45 časova, više od 450 nemačkih bombardera, uz pratnju lovaca, poletelo je sa aerodroma u Austriji, Mađarskoj i Rumuniji. Prvi talas je razorio ključne objekte u gradu, a napadi su se nastavili tokom dana i noći, sve do 7. aprila.
Herojska borba srpskih pilota u odbrani neba
Uprkos ogromnoj nadmoći neprijatelja, piloti 6. lovačkog puka Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva uspeli su da obore 13 nemačkih aviona. U odbrani Beograda poginulo je 11 pilota, koji su dali živote za svoj grad i narod.
– Oko sedam sati dat je znak „vazdušna opasnost“, jer su se Beogradu približavale dve velike formacije nemačkih bombardera i lovaca sa severa. Potrčali smo ka avionima, čiji motori su već bili zagrejani. Komandir Miloš Žunjić je viknuo: „Za mnom! Pali i poleći po patrolama!“. Poleteo sam za vođom patrole i komandirom Milošem Žunjićem. Posle pet minuta, na visini od 3.000 metara, između Batajnice i Pančeva, primetio sam Nemce – pričao je Đorđe Stojanović (1911-2001), jedan od vitezova beogradskog neba.
Stravične posledice za Beograd i stanovništvo
Procenjuje se da je oko 2.500 civila stradalo u prvom talasu bombardovanja. Stotine su izgubile živote u skloništima u porti Vaznesenjske crkve i Karađorđevom parku. Uništeno je preko 800 zgrada, dok je više od 2.000 objekata teško oštećeno.
Kulturni genocid: Uništenje Narodne biblioteke Srbije
Jedan od najstrašnijih zločina tog dana bio je namerni napad na Narodnu biblioteku Srbije, osnovanu 1832. godine. Uništeno je više od 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i unikatna dela – nenadoknadiv gubitak za srpsku i svetsku kulturnu baštinu.
U požaru su zauvek nestala dela pisana na ćirilici iz 12., 13. i 14. veka. Nakon što je zarobljen od strane partizana 1945. godine, nemački general Ler je upitan zašto je uništena Narodna biblioteka u Beogradu. Njegov odgovor je bio da je od njega to lično zahtevao Adolf Hitler, kako bi se zauvek izvrisala kulturna baština srpskog naroda.
Kratak, ali tragičan rat
Beograd je pokušao da uzvrati – jugoslovenski avioni su bombardovali ciljeve u Austriji, Mađarskoj i Albaniji, ali bez uspeha. Aprilski rat trajao je svega 11 dana, a završio se 17. aprila kapitulacijom i okupacijom Jugoslavije.
