BEOGRAD – Glumac Milorad Damjanović ocenio je da podilaženje beogradskoj čaršiji vodi sistematskom urušavanju pozorišta, da će predstava „Više od igre“ pokazati kakav je srpski mentalitet, a da lično godinama nastoji da vrati poeziju u javni život.
Damjanović je rekao za Tanjug da pozorišta idu u pravcu koji mu se ne dopada, gde glumac postaje šraf u rediteljskom konceptu i vrlo malo je prostora da bude autor onoga što igra. „Pozorište u Evropi i kod nas se svodi na rediteljski koncept. Reditelj ima u glavi šta hoće, izabere glumce, ili uprava pozorišta, i ti dođeš na scenu i radiš nešto što je rediitelj postavio kao svoju ideju“, rekao je Damjanović. Prema njegovim rečima, glumac ne radi dobro dok ne pogodi radnju i emociju koju je reditelj u svojoj glavi zacrtao. „Mnogo sam predstava odigrao u poslednje vreme gde u okviru toga što ti je zadato moraš da nađeš mali prostor da napraviš nešto svoje, da daš pečat ulozi. Ne dopada mi se (to)“, rekao je glumac.
Damjanović je ocenio da se u pozorištu izgubila priča jer je „postao trend da sve što je mračno i hladno vodi kao umetnost, a sve ostalo je podilaženje publici, komercijalno, tezga“. „Došli smo do trenutka da je komedija niži žanr. Borio sam se protiv toga dok sam bio u upravnom odboru svog pozorišta. Nažalost, nisam uspeo da se izborim“, naveo je Damjanović. Prema njegovim rečima, naposletku su shvatili da publika odlazi iz pozorišta „zato što niko neće da izađe iz pozorišta gluplji nego što je ušao“.
„Doživeo sam da ne razumem neke predstave. Smatram se obrazovanim čovekom sa 70 i nešto premijera iza sebe. Dovoljno sam pozorišno osvešćen da mogu da razumem poentu, rediteljski rukopis, simbol – a ne razumem“, naveo je glumac. Damjanović je ocenio da se „dosta podilazi beogradskoj pozorišnoj čaršiji“, koju čine ljudi čiji stavovi, kritike i viđenje pozorišta određuju repertoare.
„Svaka uprava želi da pozorište bude valorizovano kod tih ljudi. Zaboravili smo da ih je toliko da mogu da se odigraju tri predstave. Onda ti pozorišni sladokusci odgledaju i predstava umire“, naveo je Damjanović. Prema njegovim rečima, bez obzira što su kritike i komentari fantastični, predstavu odgleda 20 ljudi. „To je sistematsko urušavanje pozorišta. Ne govorimo o svim kućama i generalno, ali vidim da se pozorišta repertoarski vraćaju na ono što jeste suština – priča, emocija“, ocenio je glumac.
Damjanović je istakao da mu je sad „gušt“ što radi na predstavi „Više od igre“ u matičnom Beogradskom dramskom pozorištu. Predstava reditelja Ivana Vukića i dramaturga Đorđa Kosića, radi se na osnovu televizijske serije „Više od igre“, i imaće premijere u tri dela 9, 16. i 23. maja, odnosno sva tri dela zajedno biće izvedena 31. maja. Damjanović je naveo da su se u „Više od igre“ vratili čitanju teksta, bavljenju odnosima među likova, radnjama, podtekstom onoga o čemu govore i atmosferom.
„Sve predstave koje imaju priču, što je najosnovnija stvar u pozorištu, imaju i publiku. Sve predstave koje nemaju priču su prazne“, naglasio je Damjanović. Prema njegovim rečima, ako neko ne može da ispriča priču u dva časa u pozorištu „ne mora ni da je priča“. Damjanović je naveo da je predstavi i seriji „Više od igre“ zajednička atmosfera, odnosno toplina i odnosi ljudi u izmišljenom malom mestu u Srbiji, u događajima 1931. godine, tokom Drugog svetskog rata i nakon rata.
„Posle odgledana sva tri dela možeš da vidiš zašto su Srbi takav narod. Na malom uzorku izmišljenog mesta vidiš zašto možda mi danas živimo kako živimo i koji je to mentalitet“, ocenio je glumac. Prema njegovim rečima, ostao je srpski inat i ljubav prema otadžbini, kako god da je doživljavali. Damjanović je naveo da godinama pokušava da vrati poeziju u javni život, i ima utisak da je uspeo u toj svojoj misiji koju je bio zacrtao. Navevši da mu je u tome pomogla tehnologija, Damjanović je dodao da je u početku na svojim instagram i fejsbuk profilma postavljao snimak kako izgovara poeziju, što je naišlo na dobar odziv kod ljudi.“Mislim da sam prosečan glumac koji uvek stremi da radi nešto dalje. Međutim, od svih glumaca u Srbiji najbolje govorim poeziju, koliko god zvučalo neskromno“, rekao je Damjanović. Priznavši da su od njega poeziju bolje govorili glumci kao što su bili Danilo Lazović i Petar Kralj, Damjanović je dodao i da se nije usudio govoriti „Plavu grobnicu“ posle Dragana Nikolića.
Damjanović je podsetio da je festivalsko takmičenje studenata glume u govorenju poezije „Dani Danila Lazovića“ u rodnom Priboju nastalo pre 12 godina, jer su hteli da slave ime svog sugrađanina. „To je jedna od stvari na koju sam najviše ponosan što sam uradio u životu. Našli smo način da velikog glumca, koji je fantastično govorio poeziju, slavimo kroz mlade ljude. Nije zaboravljen“, istakao je Damjanović.
