BEOGRAD – I tokom predsedavanja Francuske Savetom EU, od 1. januara 2022. godine, Zapadni Balkan će ostati jedan od glavnih prioriteta, kao i politika proširenja Unije, rečeno je danas na panel diskusiji “Od Slovenije do Francuske: Vouloir, c’est pouvoir”.
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar naveo je da će region Zapadnog Balkana ostati snažan prioritet, kao i da će Francuska tokom predsedavanja zagovarati snažnije ulaganje u region radi promovisanja stabilnosti, vladavine prava i evropskih integracija.
“Proširenje će ostati visoko na listi prioriteta i nakon slovenačkog predsedavanja”, naglasio je Košar.
Komentarišući slovenačko predsedavanje u prethodnih šest meseci, Košar je rekao da je solidarnost jedna od glavnih pouka koje su izvukli.
U tom smislu navodi da je tokom borbe sa krizom izazvanom pandemijom vurusa korona zaključeno da su zajedno jači nego kada rade na nacionalnom nivou.
“Evropa je snažnija kada je ujedinjena, a mnogo izazova je i dalje tu”, poručio je Košar, dodajući da će se zato Francuska tokom svog predsedavanja baviti i pitanjima bezbednosti jer još uvek postoje sukobi koji su izazov za demokratiju i ljudska prava.
Podsećajući da je EU izgrađena da bi očuvala mir među svojim članicama, Košar kaže da taj prioritet ostaje i da se dodaje to da EU bude aktivna u svetu kao akter mira i širenja vrednosti.
Najavio je da će od 1. januara nastaviti da rade na pitanjima bezbednosti sa Češkom i Švedskom.
Ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant, navodeći da je Slovenija mnogo energije uložila tokom svog predsedavanja po pitanju vraćanja politike proširenja na jedno od prioritetnih mesta, kaže da će u tom smislu Zapadni Balkan ostati i dalje na agendi EU.
“Pokušali smo da uradimo najbolje moguće u vezi sa napretkom zemalja Zapadnog Balkana za vreme predsedavanja i uspeli smo da postignemo koncenzus 27 članica u Evropskoj komisiji i otvorili smo Klaster 4 za Srbiju što je važno jer znači da Srbija može da ostvaruje dalji napredak na putu ka Uniji. Puno je rada potrebno, ali Srbija je dosta uradila i sigurni smo da će tako nastaviti”, kazao je Bergant.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre ponovio je da EU ostaje privržena politici proširenja i u tom smislu naveo da je i ove nedelje pokazana odlučnost po tom pitanju i to došenjem odluka i zaključaka na Međuvladinoj konferenciji o posvećenosti EU svakoj zemlji regiona, kao i otvaranje Klastera 4 za Srbiju.
Podsećajući da sada Srbija ima 22 otvorena poglavlja, Žiofre naglašava da su ona otvorena jer je EU videla signale posvećenosti Vlade Srbije u sprovođenju reformi.
Što se tiče dalje dinamike pregovaranja, Žiofre je naveo da je teško to predviđati jer događaji oblikuju politike, ali da se mora imati na umu da je EU poslala snažnu poruku Srbiji.
“Ta poruka je da ako vidimo napredak u reformama, ne samo da ćemo ostati posvećeni procesu integracija Srbije, već možemo i napredovati. Reforme koje su počele pre otvaranja Klastera 4 treba da se sprovedu do kraja jer je to na korist građana Srbije”, kazao je Žiofre i dodao da se otvorena poglavlja tiču ključnih oblasti koje će doneti korist građanima.
Programska direktorka CEP-a Milena Lazarević kazala je da je EU uradila najviše moguće da oživi proces proširenja i da ga učini političkim pitanjem.
Kako je navela, EU je od Srbije morala da traži dokaze napretka u oblasti vladavine prava da bi otvorila Klaster 4, što je bilo neophodno nakon dve godine stagnacije.
“Teško je govoriti o napretku kada su reforme samo na papiru”, navela je Lazarević.
Panel su organizovali Centar za evropske politike (CEP) i Delegacija EU u Srbiji.
