Proslavljena srpska umetnica, nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Breda Kalef Simonović, preminula je juče u 93. godini.
Posle završene Srednje muzičke škole kod profesorke Silvije Kamenović, upisuje Muzičku akademiju kod profesorke Ade Poljakove, a završava u klasi profesorke Zlate Đunđenac. Posle diplomiranja boravila je u Italiji na usavršavanju kod Marije Karbone.
Gospodarica operskih scena
Više od tri decenije, svojim nepresušnim talentom, ogromnom harizmom i raskošnim glasom mecosoprana podjednako je osvajala srca publike i stručne kritike, suvereno gospodareći operskim scenama, ne samo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, nego i širom Evrope i sveta.
Tokom blistave karijere odigrala je 61 premijernu ulogu, kao i 710 predstava u Beogradu i 242 na gostovanjima.
Uvek se rado vraćala Narodnom pozorištu
„Ceo moj život je bio vezan i utkan u Narodno pozorište. Volela sam svoju profesiju i nesebično je davala i pozorištu i publici. Mnogo sam gostovala po svetu, ali sam se uvek rado vraćala svojoj kući i svom Narodnom pozorištu“, govorila je gospođa Kalef u jednom od svojih poslednjih intervjua, urađenim za „Pozorišne novine“, u januaru 2021. godine.
„Moja generacija iz tog, kako ga zovu zlatnog doba, bila je vrlo kompaktna. Mi nismo odbijali ništa, sve smo pevali. Svi pevači, i u najmanjoj ulozi, bili su sjajni. Imali smo sreće da su, u ono vreme, dolazili i najveći svetski pevači, pa nam se tako dešavalo da budemo ravnopravni partneri sa jednim Mariom del Monakom, Frankom Korelijem, Plasidom Domingom“, prisećala se primadona Kalef koja je na sceni Narodnog pozorišta debitovala 1960. godine ulogom Mercedes u Bizeovom remek-delu „Karmen“, u kojem je kasnije, s velikim uspehom, pevala i naslovnu ulogu.
Obeležila istoriju Opere nacionalnog teatra
Već naredne godine, primljena je u stalni angažman operskog ansambla nacionalnog teatra u kojem ostaje pune tri decenije, sve do penzionisanja, 1991. godine.
Nakon ulaska u Narodno pozorište veoma brzo je izbila u prvi red najznačajnijih prvaka Opere koji su svojim nastupima u zemlji i inostranstvu obeležili najznačajniji period u istoriji Opere Narodnog pozorišta.
Prva značajna uloga bila je Marina u Borisu Godunovu Musorgskog sa kojom je diplomirala, a potom je otpevala sve najznačajnije uloge mecosopranskog faha u operama ruskih kompozitora.
92 nastupa sa Domingom
Paralelno sa umetničkim angažmanima u matičnom teatru, uspešno je gradila i međunarodnu karijeru u okviru koje je, već 1964. godine, dobila prvi veliki inostrani ugovor u Operi Tel Aviva. Na toj sceni, sa slavnim Plasidom Domingom, imala je ukupno 92 nastupa u predstavama „Karmen“, „Madam Baterflaj“, „Evgenije Onjegin“ i „Kavalerija rustikana“.
Gostovala je samostalno ili sa ansamblima Opere Narodnog pozorišta širom sveta – Grčka, Španija, Austrija, Mađarska, Egipat, Irska, Italija, Rusija, Nemačka, Izrael, SAD, kao i u svim većim gradovima nekadašnje Jugoslavije. Nastupala je i u Karnegi holu u Njujorku.
Učestvovala je i na brojnim koncertima, samostalno ili sa jugoslovenskim horovima u zemlji i inostranstvu. Njene kreacije su sačuvane na pločama, kompakt diskovima i video snimcima koncertnih nastupa i predstava.
Bridž i stoni tenis
Pre početka umetničke karijere bavila se aktivno stonim tenisom, a veoma uspešno je igrala i bridž, za šta je nagrađivana.
Za svoj umetnički rad dobila je brojna značajna priznanja.
Fondacija koja nosi njeno ime ustanovila je 2016. godine Nagradu „Breda Kalef“ koja se dodeljuje za najbolje interpretiranu mecosopransku ulogu u prethodnoj sezoni na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Datum, vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
