Da li znate zašto su neki ljudi levoruki?

Kod većine ljudi desna ruka je dominantna, ali je u proseku svaki deseti čovek levoruk. Zašto su neki ljudi dešnjaci a neki levoruki pitanje je na koje su brojni stručnjaci pokušali da daju odgovor, ali bez velikog uspeha.

Ipak, novo istraživanje možda je otkrilo razlog koji nema veze ni sa genima ni sa razvojem mozga. Da li ćemo postati levoruki ili dešnjaci odlučuje se još u materici i ima veze s uslovima u majčinoj utrobi – takozvanim epigenetskim faktorima. Takođe, dominantnost neke ruke ne određuje razvoj mozga, već počinje u kičmenoj moždini.

U istraživanju, koje je međunarodni tim naučnika objavio u časopisu „E Life“, proučavala se aktivnost gena unutar kičmene moždine za vreme razvoja ploda, između osme i dvanaeste nedelje trudnoće.

Naučnici su otkrili da u tom periodu unutar kičme nastaje neravnoteža koja određuje dominantnu ruku, pre nego što je motorni korteks u mozgu razvijen i spojen s kičmenom moždinom. Neravnoteža se jasno vidi na delovima kičmene moždine zaduženim za slanje signala rukama i nogama.

Iako još u potpunosti ne razumeju mehanizam koji dovodi do razlike između leve i desne strane, naučnici su zaključili da za njega nije odgovorna genetika jer nije pronađen nijedan genetski mehanizam koji bi određivao dominantnu stranu.

Pročitajte još:

Da li znate odakle potiče reč geto?

Istorijski gledano, reč „geto“ je upotrebljena još davno za opis Venecijanskog geta („ghèto“), a kasnije potom i za jevrejska geta u Evropi. Etimološki gledano, reč geto vuče korene od italijanske reči „getto“, što znači odbaciti, ili grčke reči „getonija“ (Γειτονία, naselje). Danas se koristi u kontekstu kada je potrebno opisati siromašna i pretežno izolovana gradska područja u kojima […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.